Bez znanja jezika nema zapošljavanja

DW: Gospođo Kort, vi ste od početka ove godine bili VD upravnice Saveznog zavoda za migraciju i izbeglice (BAMF), a od sada ste i zvanično na toj funkciji. Vaš novi posao opisuju kao „najteži u Nemačkoj“. Da li još možete dobro da spavate?

Juta Kort: Mogu definitivno, jer sam zatekla tim koji je veoma motivisani i tehnički veoma dobro opremljen. To što se radi, radi se zajednički, a ja sam zatekla dobru bazu.

Vi i vaš tim zatekli ste i 430.000 neobrađenih zahteva za azil. Kako se nosite s tim?

Prvo – u tome je poneta – kako da poboljšamo proceduru, pored onoga što je već urađeno prošle godine? Drugo, kako da budemo pravedni u svakom pojedinačnom slučaju? Kao i prethodnih godina, izazov je brzo doneti odluku o slučajevima koje smo preneli u 2017. Brzo, ali naravno, pažljivo. - to je zaista izazov, jer ima dosta slučajeva koji su veoma složeni.

Kako biste mogli da budete brži? Trenutno je za odluku o azilu potrebno u proseku više od pola godine. Da li vam je potrebno više osoblja?

Najpre o brojkama: kod ljudi koji sada podnose zahtev za azil, mi to u proseku završimo za tri meseca. Procesi o kojima govorite i koji dugo traju, odnose se na ljude koji su zahtev za azil podneli davno i koji nisu bili obrađeni, odnosno spremni za odluku. Delimično je to bilo zbog nedostatka dokumenata drugih institucija ili, na primer, zdravstvenog pregleda. Dakle, bilo je različitih razloga zbog kojih o tim zahtevima nije mogla da se donese odluka. Naravno, 2015. i 2016. smo imali nagli i veliki porast broja zahteva, a i 2017. će broj zahteva biti u proseku u porastu. Znači treba napraviti razliku između starih i novih postupaka.

Koliko novih zahteva očekujete ove godine?

To ne mogu da vam kažem zbog različitih faktora koji variraju. Kad govorim o tri meseca za odluku, onda je to na osnovu iskustva u drugoj polovini 2016.

Vi takođe želite da povećate broj dobrovoljnih odlazaka onih koji ne dobiju azil. Kako to hoćete da postignete?

Ove godine smo dobili oko 40 miliona evra dodatnog novca za finansiranje povratka onih koji ovde nemaju perspektivu da ostanu ili za ljude koji iz bilo kod drugog razloga žele da se vrate. Prošle godine dobrovoljno se vratilo 55.000 ljudi, što je porast u odnosu na prethodnu godinu. Dodatni budžet nam pruža dobre uslove.

Za one kojima je dozvoljeno da ostanu, pitanje integracije je od presudnog značaja. Savezni zavod za izbeglice namerava da se i više angažuje. Vi ste rekli da samo 30 odsto izbeglica imaju više nivoe obrazovanja. Da li će to otežati integraciju?

O tome mogu nešto da kažem na osnovu iskustva sa mog prethodnog posla u Saveznoj agenciji za zapošljavanje. Naravno, uvek je teško da na tržište rada i obuke plasirate ljude sa nižim nivoom obrazovanja. Zbog razlike u sistemu obrazovanja, izazov za Saveznu agenciju za zapošljavanje je pre svega da sazna – šta može onaj koji sedi ispred mene, čak i ako nema formalne kvalifikacije?

Zar Zavod za izbeglice tu ne može da pomogne?

Mi smo zaduženi za prvi korak koji postavlja temelje za profesionalnu kvalifikaciju – a to je pitanje jezika. Mi kao BAMF nudimo kurseve integracije koji se sastoje od posredovanja kulturnih vrednosti i učenja jezika. Jer bez jezika, integracija na tržište rada je gotovo nemoguća, a socijalna integracija značajno otežana.

Juta Kort je od 1. februara, 2017. predsednica Saveznog zavoda za migraciju i izbeglice (BAMF). Po profesiji je pravnica, a prethodno je radila u Saveznom ministarstvu za rad i Saveznoj agenciji za zapošljavanje.