"Bezlična lica" Evropske unije

Kada su ih krajem 2009. godine nominovale vlade zemalja članica EU, Belgijanac Herman van Rompej i Britanka Ketrin Ešton, široj evropskoj javnosti bili su gotovo nepoznati. Otada se nije mnogo toga promenilo. Pri tome stalni predsednik Evropskog saveta i visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost, obavljaju dve najviše funkcije u Uniji.

Lično mišljenje je nevažno

Nakon potpisivanja Lisabonskog sporazuma, predsednik Evropskog saveta EU trebalo je da obezbedi više kontinuiteta. Do tada su se na mestu predsjednika Evropske unije smenjivali predsednici i premijeri zemalja članica na čelu rotirajućeg predsedništva. U igri za stalnog predsednika Saveta svojevremeno su bila zvučna imena poput Tonija Blera, bivšeg britanskog premijera. Ipak, odabrana je osoba koja deluje gotovo anti-blerovski – neupadljivi bivši premijer Belgije Herman van Rompej. On je odmah svima dao do znanja kako želi da bude posrednik, i da mu je cilj da ostvari konsenzus, a da njegovo lično mišljenje nije važno. Tako je pretrpeo mnoge kritike na svoj račun. „Imate harizmu mokre krpe i izgledate kao činovnik na šalteru u banci“, rugao mu se britanski evropski parlamentarac Najdžel Feridž, član evroskeptične, britanske Nezavisne stranke. Van Rompej, koji je prisustvovao sednici, na to nije odgovorio ni jednom jedinom rečju.

Popravio držanje u krizi

Stiče se utisak da su ga ipak potcenili. A neupadljivost je Van Rompeju verovatno i pomogla u izvršavanju zadataka, posebno zbog toga što uporno sledi svoje ciljeve. Njegove posredničke sposobnosti pokazale su se vrednim u vreme dužničke krize. Van Rompej, koji je uvek nastojao da ne dramatizuje, shvatio je da mora da "pomiri" nastoja zemalja poput Nemačke i Francuske sa interesima manjih članica i spreči odvajanje evrozone od EU. To što je za samo nekoliko meseci sklopljen fiskalni pakt koji su potpisale sve članice Unije, pre svega je njegova zasluga. A osim što je ponovno izabran za stalnog predsednika Evropskog saveta, vodiće i sastanke na vrhu zemalja evrozone, što je još jedan dokaz ukazanog poverenja. Legendarna je i njegova ljubav prema japanskoj haiku poeziji, kratkim pesmama rigidne strukture. Piše ih, a neke je i objavio. Povremeno ih i recituje na sednicama Saveta kako bi opustio atmosferu.

Pitanja proporcionalne zastupljenosti

Iznenađenje je bila i nominacija Ketrin Ešton. Kod izbora nje i Van Rompeja u obzir je trebalo uzeti i određenu proporcionalnu zastupljenost s obzirom na pol, stranku i državu članicu: političkom konzervativcu iz male Belgije suprotstavljena je laburistkinja iz privredne velesile Velike Britanije. Kritičari su joj uglavnom prebacivali nedostatak iskustva na području spoljne politike i slabo znanje stranih jezika. Za razliku od Van Rompeja, koji govori francuski, holandski, engleski i nemački, Ešton suvereno vlada samo svojim maternjim jezikom. 

Ograničene lojalnosti

Zvanična titula Ketrin Ešton glasi: „Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost“. Ona obedinjuje zadatke bivšeg predstavnika EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i komesara za spoljne odnose. Ešton je u principu ministarka spoljnih poslova, ali zbog nacionalne osetljivosti unutar same Unije, nije primireno tako je nazivati. Njen položaj unutar EU je komplikovan. Nosi „dva šešira“, kako se to kaže u briselskom žargonu. To znači da ne predsedava samo Savetom za spoljne poslove, nego je i prva potpredsednica Evropske komisije. Uz to rukovodi i Evropskom službom za spoljnu politiku (EEAS) koja je još uvek u formiranju. Dvostruka odgovornost drastično joj smanjuje manevarski prostor. Decidirane stavove teško sebi može da priušti, stoga ono što govori o konfliktima u svetu zvuči kao "veštačko" ponavljanje opštih stavova. 

Ešton postavlja svoje prioritete

Međutim, ona ipak ima svoje tematsko-geografske prioritete. Tako se u okviru pregovora Bliskoistočnog kvartera (UN, EU, SAD i Rusija) intenzivno zalagala za mirno rešenje tamošnjih sukoba, Iran uvek iznova pregovorima pokušava da odvrat od spornog nuklearnog programa, a ulaže i napore da uspostavi bliske odnose sa zemljama Arapskog proleća.

U poslednje vreme poseban značaj pridaje Siriji. Eštonova se od početka svog mandata zalaže i za dijalog između Srbije i Kosova i izgradnju „strateških partnerstava“ između Evropske unije i zemalja poput Sjedinjenih Država, Rusije, Kine i Indije.

„Gde je Ešton?“ – Ne znamo

Opseg obaveza na spoljnopolitičkom planu za sobom povlači činjenicu da Eštonova ne može uvek biti na svim mestima. Uprkos tome, mnogi visoku predstavnicu kritikuju da ne dolazi na važne sastanke, da se prekasno izjašnjava o gorućim pitanjima i da previše vremena provodi u svojoj domovini. Tako je svima u pamćenju ostala izjava portparola Komisije koji je na novinarsko pitanje gde se Eštonova trenutno nalazi odgovorio: „Ne znamo gde je, ali u svakom slučaju radi.“ Ipak, kritika na rad šefice evropske diplomatije sve je manje.

I za Van Rompeja i Ešton može se reći da nisu neupadljivi igrom slučaja nego zato što su tako htele neke vlade u Uniji. Posebno su velike zemlje i šefovi njihovih vlada ti koji i dalje žele da bude u glavnoj ulozi i ne dopada im se pomisao da bi ih harizmatični predstavnici EU mogli zaseniti. Imajući na umu sve navedeno, moglo bi se reći da je Van Rompej svoju funkciju ipak uspeo da iskoristi kako bi nešto i ostvario, dok Eštonova verojatno samo igra ulogu koju su joj namenili oni koji su je i izabrali. Ipak, svetski poznato lice Evropske unije neće postati nijedno od njih dvoje.