BiH žrtva konfrontacija Istoka i Zapada

Izbor Bosne i Hercegovine za nestalnu članicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, krajem 2009. godine zvaničnici su predstavili kao veliki uspjeh diplomatije BiH i šansu da se ta zemlja na međunarodnom planu profiliše kao faktor stabilnosti. Međutim, na kraju mandata u Savetu bezbednosti BiH je, prema mišljenju analitičara, došla u neugodnu poziciju da se opredeli za ili protiv palestinskog zahteva za prijem u punopravno članstvo u Svetskoj organizaciji.

„Kakvu god odluku da donese, Bosna i Hercegovina bi na kraju mogla da bude kolateralna šteta konfrontacija oko palestinskog zahteva“, kaže za Dojče vele bivši diplomata BiH Hajrudin Somun. „BiH, koja je kao nestalna članica Saveta bezbednosti UN dobila šansu da na neki način iskaže svoj identitet, završava taj mandat s jednim neuspehom“, kaže Somun.

Uzdržanost najbolji izbor

„Bilo da podrži ili odbije palestinski zahtev Ujedinjenim nacijama, BiH će se zameriti prijateljima. Odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i sa nekim evropskim saveznicama, takođe su važni za BiH koliko i odnosi sa islamskim svetom, odnosno arapskim zemljama. Male zemlje kao što je BiH, ili oslobodilački pokreti, uvek zavise od aktuelnih svetskih sila“, ističe Somun.

Somun podseća da su Sjedinjene Američke Države doprinele okončanju rata u BiH, dok su islamske zemlje materijalno i finansijski pomagale BiH, iako njihov glas nije bio odlučujući u momentu potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Analitičari tvrde da BiH i danas zavisi od volje „velikih“, pre svih SAD i Evropske unije. Takođe smatraju da se, pri obnovi ratom uništene ekonomije, ne bi smeli zanemariti ni potencijali islamskog sveta.

Direktor banjalučkog Centra za međunarodne odnose Miloš Šolaja smatra da je BiH u osetljivoj poziciji i da bi uzdržanost bila najbolji izbor „jer ni unutar BiH nema saglasnosti oko palestinskog zahteva“. „Zvaničnici iz Republike Srpske ne podržavaju palestinski zahtev, a SAD pozdravljaju takav stav. S druge strane, zbog pozicije Organizacije islamske konferencije i dobrih veza sa islamskim svetom, Federacija BiH bi rado podržala palestinski zahtev, tako da taj balans pokazuje da je najbolje biti uzdržan“, kaže Šolaja.

Bez dogovora u Predsedništvu BiH

Odluku o tome kako da Bosna i Hercegovina glasa u Savetu bezbednosti, konsenzusom donose članovi državnog Predsedništva. Bakir Izetbegović, koji ovog četvrtka (10.11.) u Sarajevu prima ambasadore Organizacije islamske konferencije, smatra da bi prijem Palestine u Svetsku organizaciju ubrzao mirovni proces na Bliskom istoku. Nebojša Radmanović je protiv palestinskog zahteva, dok se predsedavajući Željko Komšić još nije izjasnio u vezi sa tim pitanjem.

Prema nepotvrđenim informacijama, Palestinci bi mogli da odustanu od pokušaja da dobiju punopravno članstvo u Ujedinjenim nacijama i okrenu se rezervnoj opciji, „unapređenju statusa u Svetskoj organizaciji“ (status posmatrača). Analitičari smatraju da bi to oslabilo pritisak i na Bosnu i Hercegovinu čiji mandat, kao nestalne članice Saveta bezbednosti Svetske organizacije ističe početkom 2012. godine.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković