BiH: Da li je moglo drugačije?

Prema oceni analitičara, Bosna i Hercegovina je tada, početkom 1992. imala dve mogućnosti: da ostane u tzv. krnjoj Jugoslaviji, koju je tada kontrolisao Slobodan Milošević, ili da krene putem nezavisnosti. U dejtonskoj BiH, odluka o izlasku građana na referendum različito se tumači, a u akademskim krugovima raspravljalo se i o tome da li je nezavisnost trebalo da bude proglašena u nekom pogodnijem trenutku.

Nakon rata u BiH, te dileme komentarisao je i prvi predsednik Predsedništva nezavisne BiH Alija Izatbegović. „Prvi mart je bio naša sudbina i neumesno je, pa i grešno postavljati pitanje da li je nešto moglo da bude drugačije. Mi ne bismo bili ono što smo da smo tada, u ime sumnjive sigurnosti, izabrali potčinjavanje“, rekao je Izetbegović.

„Nezavisnost sa Slovenijom i Hrvatskom“

Akademik Muhamed Filipović jedan je od onih koji smatraju da bi za BiH bilo bolje da se za samostalnost opredelila u vreme kada su to učinile Hrvatska i Slovenija. U intervjuu za „Dane“, Filipović je objasnio da bi BiH tada imala veću šansu da izbegne rat, odnosno da uz pomoć međunarodne zajednice naklonjene Hrvatskoj i Sloveniji, blokira vojnu akciju Srbije.

„Smatrao sam, ne samo ja nego i Adil Zulfikarpašić, da je trebalo da izađemo iz SFRJ samo zajedno sa Hrvatskom i Slovenijom. Taj naš korak bi tada bio, prvo, mnogo podnošljiviji za Evropu i dao bi novu valorizaciju i hrvatskom i slovenačkom izlasku iz Jugoslavije, i drugo, u velikoj meri bi doveo u pitanje opravdanost bilo kakve srpske akcije“, rekao je Filipović.

No, tadašnji politički akteri verovali su da je rat već bio izvestan, bez obzira na smer kojim će Bosna i Hercegovina krenuti. To je za DW potvrdio i bivši predsednik HDZ-a (Hrvatske demokratske zajednice) BiH Stjepan Kljujuć, naglašavajući da je „agresija na BiH pripremana sistematski i da se nije mogla izbeći. Potpuno je bilo nevažno da li ćemo mi u nezavisnost ići s Hrvatskom i Slovenijom. Išli bi mi, ali nismo imali snage jer smo ovde imali SDS, a čekali smo i stav tadašnje Evropske zajednice“, kaže Kljujić.

Stav Evropske zajednice izrazila je Arbitražna komisija u okviru Mirovne konferencije o bivšoj Jugoslaviji, poznata i kao „Badinterova komisija“. Mišljenje komisije, prema kojem jugoslovenske republike imaju pravo na otcepljenje uz uvažavanje demokratskih standarda, dostavljeno je u decembru 1991. godine.

„BiH bila raspolućena država“

Za većinu Srba u Republici Srpskoj 1. mart je označio početak stradanja naroda u BiH za šta krivicu, prema oceni aktuelnih srpskih političara u tom entitetu, snosi tadašnja koalicija Stranke demokratske akcije (SDA) i HDZ-a BiH. Politički analitičar iz Banjaluke Miodrag Živanović smatra da BiH, „verovatno nije trebalo da krene putem nezavisnosti“.

„U onom momentu, verovatno nije trebalo ići na referendum jer je BiH i tada po etničkim i ideološkim principima bila raspolućena država. Što se tiče današnjih tumačenja istorijskih činjenica, ne mislim da je istinu o životu, bilo da je reč o prošlosti ili sadašnjosti, moguće graditi na konsenzusu, jer bi to onda bila dogovorena istina, a to nije istina i nije rešenje. Potrebna nam je unutrašnja katarza kako bi mogli da se suočimo sa istinom i da je prihvatimo“, rekao je Živanović.

Istoričar i direktor Instituta za istraživanje zločina protiv čovečnosti Smail Čekić tvrdi da je nezavisnost BiH „logičan sled hiljadugodišnjeg postojanja bosanske države, njene antifašističke borbe te odluka ZAVNOBiH i AVNOJ-a. BiH je međunarodno priznata država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom. Tekovine Narodnooslobodilačkog pokreta i antifašističke borbe u Drugom svetskom ratu bile su značajan temelj odbrambenog rata 1992-1995 protiv fašizma i za očuvanje BiH“, smatra dr Čekić.

Uskoro status kandidata?

Posleratne reforme bitno su promenile Dejstonski sporazum, zbog čega analitičari tvrde da je Bosna i Hercegovina danas mnogo više država nego što je to bila 1995. godine. Poslednje optimistične procene govore da bi BiH uskoro mogla da ispuni uslove za kandidatski status za članstvo u Evropskoj uniji što bi je, dvadeset godina nakon referenduma za nezavisnost, značajno približilo evropskoj porodici naroda.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković