BiH jedina u Evropi bez popisa stanovništva

Zbog paralize u formiranju vlasti i nesuglasica oko predloženog zakona o popisu stanovništva, postoji opravdana bojazan da će Bosna i Hercegovina ostati jedina evropska zemlja u kojoj ove godine neće biti popisa stanovništva.

Poslednji popis stanovništva u BiH sproveden je pre tačno 20 godina, pred rat 1991. Mesecima su trajale političke svađe treba li zakon o popisu stanovništva u BiH da sadrži odredbe o nacionalnom, verskom i jezičkom opredeljenju njenih državljana ili ne. Stranka za BiH insistirala je da Zakon sadrži samo elemente koje propisuju „Eurostat“, gde izjašnjavanje o jeziku, nacionalnosti i veri nije obavezno, već stvar odluke svake države.

To je i stav Evropske unije, kaže dopredsednik Stranke za BiH Beris Belkić. „Pitanje je zašto ljudi insistiraju na tome, a insistirali su ljudi iz Republike Srpske. Vidite, kada sve stavite u jedan mozaik, državna imovina, korišćenje naziva državna zajednica, a ne država, kada se insistira na markiranju entitetske linije, koja pomalo počine i da se naziva granicom – to je nama bilo apsolutno neprihvatljivo“, rekao je Belkić.

Popis kao legalizacija etničkog čišćenja?

Hrvatske i stranke iz Republike Srpske ustrajavale su na zahtevu da popis stanovništva sadrži i izjašnjavanje o verskoj, nacionalnoj i jezičkoj pripadnosti. Rajko Vasić izvršni sekretar Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), objašnjava stav svoje partije: „Na nivou Bosne i Hercegovine zakon o popisu stanovništva, kao i sve ostalo, jeste instrument unitarizacije i centralizacije. Nemoguće je u BiH, koja ima tri konstitutivne naroda, popisivati građane bez verske i nacionalne određenosti. Mislimo da je to način da se Bosnom i Hercegovinom vlada iz Sarajeva. Zato to nismo prihvatili onako kako je to bilo predloženo“, objašnjava Vasić.

Na kraju je pronađeno kompromisno rešenje. U predlogu zakona definisano je da stanovnici BiH prilikom popisa mogu da se izjasne o nacionalnoj, verskoj i jezičkoj pripadnosti, ali da to nije obavezno. Dogovoreno je i da nacionalna struktura zaposlenih u državnoj upravi bude u skladu s novim popisom stanovništva, ali tek kad se okonča proces povratka prognanika. Do tada bi se primenjivali podaci sa popisa stanovništva iz 1991.

U suprotnom, to značilo legalizaciju etničkog čišćenja, kaže poslanik HDZ 1990. u Parlamentu BiH Martin Raguž. „Objektivno postoji bojazan da se ta znatno promenjena demografska i etnička struktura koristi za formiranje vlasti, što bi značilo legalizaciju, znamo na koji način promenjene etničke strukture stanovništva“, kaže Raguž.

Popis i bez popisa

Zakon, u koji je bilo ugrađeno kompromisno rešenje prošao je u Zastupničkom domu, ali nedolaskom na sednicu u dva navrata, poslanici SNSD sprečili su njegovo usvajanje u Domu naroda. Usledila je predizborna kampanja, pa izbori, a nakon njih postizborna nadmudrivanja oko toga ko će formirati vlast. Za sve to vreme zakon o popisu stanovništva je na čekanju.

Belkić i Raguž, kažu da je još neizvesno kada će biti formirana nova vlast i da li će i kada zakon o popisu stanovništva biti usvojen. Oni se slažu da su, kako vreme odmiče, šanse da se popis stanovništva u BiH obavi u ovoj godini, sve manje.

Ako se taj zakon ne usvoji na nivou BiH, Republika Srpska će ove godine sprovesti popis stanovništva na teritoriji tog entiteta, tvrdi Rajko Vasić, izvršni sekretar vladajuće stranke u Republici Srpskoj: „Doneli smo naš zakon o popisu stanovništva i RS će obaviti popis stanovništva. Počećemo da obavljamo svoje poslove ne čekajući Sarajevo i ne čekajući ostvarenje njihovih unitarnih želja“, najavio je Vasić.

Negativne posledice

Pored toga što bi moglo da se dogodi da se popis stanovništva sprovede u jednom bosanskohercegovačkom entitetu, koji drugi neće priznati, nesprovođenje popisa stanovništva u celoj BiH imaće i druge posledice za Bosnu i Hercegovinu. Vlast neće moći da kreira odgovarajuću politiku, kaže ekonomski stručnjak prof. dr Vjeroslav Domljan. „Onome koga interesuje da vodi adekvatnu razvojnu politiku, ekonomsku, socijalnu i demografsku politiku, od velike je važnosti da ima adekvatne informacije. Onoga koga to ne interesuje, ne interesuje ni popis stanovništva:“

Amra Čelebić iz delegacije Evropske komisije u BiH kaže da daljim odlaganjem usvajanja Zakona o popisu stanovništva i domaćinstava, Bosna i Hercegovina rizikuje da bude jedina zemlja u Evropi koja neće sprovesti taj zadatak u 2011. godini. „BiH bi zbog nedostatka pouzdanih statističkih podataka mogla da ima poteškoće u efikasnom sprovođenju programa društveno-ekonomskog razvoja. Proces evropskih integracija Bosne i Hercegovine bi takođe snosio posledice toga, jer zemlja lišena tačnih i ažuriranih statističkih podataka ne bi bila u mogućnosti da ispuni upitnike koji su potrebni u kontekstu pristupnih pregovora sa Evropskom unijom kao i da u potpunosti ima korist od predpristupnih fondova EU“, upozorila je Amra Čelebić.

Autor: Milan Šutalo

Odgovorni urednik: Ivan Đerković