1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

BiH mediji: Najgore u proteklih 10 godina

3. maj 2010.

Sloboda medija u BiH gora je u odnosu na proteklih nekoliko godina, ocena je i novinara i medijskih radnika u toj zemlji, s tim da je poslednja godina dostigla kulminaciju i definitivno je najgora za medijske slobode.

https://p.dw.com/p/NCxm
Kulminacija ne-slobode medija u BiH.Foto: AP

Iako mnogi takvo stanje pripisuju izbornoj godini, nije novost da je iz godine u godinu nezavisnih medija sve manje, politički pritisci su sve učestaliji zbog finansijske situacije što za poslednicu ima i otpuštanje novinara. Novinarstvo u Bosni i Hercegovini je danas sve, samo ne nezavisno.

Ocena organizacije „Fridom haus“ (Freedom House) da je BiH, kada je reč o slobodi medija „delimično slobodna“, još je i dobra s obzirom na to kakvo je stvarno stanje na terenu, kažu za naš program medijski radnici u BiH, oni sadašnji, ali i bivši koji tu godinu vide kao najgoru do sada.

Jedan od njih je i dugogodišnji novinar i bivši ombudsman za medije Federacije BiH Mehmed Halilović koji kaže da su, pored pritisaka na medije porasle i fizičke prijetnje novinarima: „Mislim da je sada ključni faktor to što je ova godina – izborna godina, pa političke partije čak vrše neposredni pritisak na medije“, kaže Halilović.

Za novinara u BiH slobodno razmišljanje je luksuz

Logo der Organisation Freedom House

Predsednica Udruženja „BH novinari“ Milkica Milojević upozorila je da je, pored političkih pritisaka, u BiH sve više novinara koji rade na crno što za posledicu ima male plate i neuplaćivanje doprinosa. Milojevićeva kaže da upravo položaj novinara, direktno utiče na slobodu medija. „Novinar koji je eksploatisan i koji mora da radi mnogo za malo para , za njega je slobodno razmišljanje luksuz koji sebi ne može da priušti, koliko god to grubo izgledalo“, kaže predsednica Udruženja „BH novinari“.

U Bosni i Hercegovini, prema rečima Halilovića postoje političke partije koje favorizuju određene medije i to nije nikakva tajna. Takvi mediji dobijaju i finansijsku podršku što utiče na njihovu nezavisnost. Kada je prošle godine Vlada Republike Srpske dodelila 5 miliona maraka medijima u tom entitetu, takav potez je u delu novinarske struke ocenjen kao gubitak medijske autonomije. U to vreme, entietska vlada uskratila je i davanje izjava i komentara Federalnoj televiziji.

Predsednik Udruženja novinara RS Brane Božić kaže da se nije radilo pritisku na medije. „Ajd` pošteni da budemo, Vlada RS na Federalnu televiziju ne može da utiče... Od četiri najgledanije televizije u RS, Vlada RS ne kontroliše sigurno tri“, kaže Božić.

U nastavku:

Novinarska, entitetska linija razgraničenja

Neobrazovani novinari pogodno tlo za mnipulaciju

Mediacenter Sarajevo Eine NGO
Medija centar u SarajevuFoto: Ljiljana Pirolic

Mediji u Bosni i Hercegovini izuzetno su zavisni, bez obzira na to da li se radi o javnim servisima ili komercijalnim medijima, smatra novinar i predavač na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Amir Sužanj. On kaže da pogodno tlo za manipulisanje medijima predstavljaju i neobrazovani i neprofesionalni novinari koji vrlo često mogu da se ucenjuju.

„...da se razumemo, tu ne treba zaboraviti činjenicu da su novinari u BiH veoma loše plaćeni pa su samim tim neki od njih podložni korupciji. Ne treba isključiti ni pokazatelje da se ekonomske teškoće u medijima uglavnom stvaraju veštački kako bi se medijske kuće držale u zavisnosti, a time i u poziciji za kontrole i manipulacije“, kaže Sužanj.

Novinarska, entitetska linija razgraničenja

Dopisnik Glasa Amerike (VOA) iz Banjaluke Dragan Stegić kaže da je žalosno to što je u Bosni i Hercegovini prisutna i podela novinara po entitetima. Situacija za novinare u ovoj godini biće veoma loša i zbog, kako ocenjuje Stegić, oštre predizborne kampanje koja je već počela. „Za sada je to samo verbalno i nadam se da će tako i ostati i da će nakon izbora novinari i mediji moći da nastave s radom kao što je to bilo pre nekoliko godina“, očekuje Stegić.

U BiH nisu novost ni međusobni obračuni novinara i verbalne pretnje, obično između novinara čije su matične kuće u različitim entitetima. Takva slika, uz političke pritiske, medijsku zavisnost i otvorenu zabranu pristupa informacijama, dovoljno govori o tome kakva je medijska slika u Bosni i Hercegovini.

Autor: Dragan Maksimović, Banjaluka

Odgovorni urednik: Ivan Đerković