Bila sam saradnik Štazija

Roman „Grad anđela“, odmah nakon objavljivanja privukao je pažnju javnosti, između ostalog i zbog činjenice da se radi o autorki koja je cenjena u celom svetu, najpoznatijoj autorki bivše Istočne Nemačke (NDR). Njena dela prevedena su na brojne svetske jezike. Mnogi smatraju da je zaslužila Nobelovu nagradu za književnost.

Na predstavljanju knjige bilo je oko 700 gostiju. Prijatelji, kolege, čitaoci… Sede glave mogle su se videti kako sede na stepenicama. Svi su došli zbog Kriste Volf.

Cenjena u celom svetu, na promociju svoje knjige u Akademiji umetnosti došla je na štakama i bila je veoma raspoložena. Direktor literarnog odseka Akademije umetnosti i prijatelj autorke Ingo Šulce, predstavio je publici novu knjigu poznate spisateljice:

„Reći ću da se ovaj tekst samo na prvi pogled neka vrsta žurnala ili putopisa. Taj žanr je upotrebljen samo zato što istovremeno nudi i drugu vrstu slobode. U pitanju je mnogo finija tekstualna materija. Možda čak i dobar primer za život.“

To je klasifikacija kojom je Krista Volf veoma zadovoljna. Na knjizi „Grad anđela“ radila je više od deset godina.

Iskustvo iz Los Anđelesa

Grad anđela je naravno Los Anđeles. Krista Volf je 1992/1993 godine, kao stipendista, devet meseci boravila u tom gradu. Bil Klinton je postao predsednik SAD, u Istočnoj Nemačkoj su učestali desničarski napadi na azilante, a autorkini takozvani „Štazi-dokumenti“ dospeli su u javnost. Ono što je tada doživljavala i što je svakodnevno okupiralo, autorka je zapisivala.

„Vratila sam se sa ogromnom količinom rukopisa, koje sam ostavila sa strane. Bavila sam se nekim sasvim drugim stvarima, ali sam se s vremena na vreme vraćala tim tekstovima. Napokon, počela sam da ih čitam. Mislim da nikada nisam imala toliko papira oko sebe dok sam pisala neku knjigu.“

Autorki je trebalo dosta vremena dok nije istkala književno tkivo od uspomena, samoispitivanja, posmatranja svakodnevice, američke i nemačke istorije, potrage za tragovima, sumnjom i potragom sa sobom. Sat vremena je na promociji čitala odlomke iz novog romana, a publika je slušala rečenice koje nikada neće zaboraviti:

„Ne možeš ni da zamisliš kako se čovek oseća kad ti iz takvih dokumenata iskaču slova, koji u tom trenutku deluju kao moralna osuda na smrt.“

Kako (ne)zaboraviti Štazi?

Pod imenom „Margarete“, Krista Volf je krajem pedesetih godina sarađivala sa ozloglašenom obaveštajnom službom Istočne nemačke – Štazijem. Ali ona je tu činjenicu, na sopstveno iznenađenje, duboko potisnula, zaboravila. Sve dok nekoliko meseci pre boravka u Americi, nije pročitala dokumenta sa informacijama koje su špijuni decenijama sakupljali o njoj.

„Ako u dve rečenice treba da kažem šta je meni važno u ovoj knjizi, onda bi to bilo sledeće: ovde je moguće uvrstiti iskustva, upoređivati ih, izdržati, bez relativiziranja”, rekao je na promociji romana „Grad anđela“ Ingo Šulce. I onda je upitao Kristu Volf zašto je ostala u NDR-u, iako je bila jedna od retkih koja je imala pasoš i mogla da otputuje. Ona ga je pogledala, zatim je pogledala publiku i rekla:

„Ima nekoliko razloga. Jedan je bio taj što sam verovala da sam potrebna.“

Usledio je aplauz i ovacije u Akademiji umetnosti.

Autorke: Silke Bartlik / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković