Bilt lepo pitao: „Zašto vi obogaćujete uran?“

U sporu oko iranskog nuklearnog programa nema napretka. Nastup iranskog ministra spoljnih poslova Manučera Motakija na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu i mnogi bilateralni susreti nisu doneli željeni rezultat i popuštanje Teherana.

Biltova pitanja bez odgovora

Vrhunac rasprave oko iranskog nuklearnog programa, kao jednog od ključnih pitanja svetske bezbednosti danas, predstavljalo je izlaganje švedskog ministra spoljnih poslova Karla Bilta. On je objasnio iranskoj delegaciji na čelu sa ministrom Motakijem, stav Evrope o iranskom obogaćivcanju uranijuma i drugim nuklearnim planovima.

Bilt je izneo stav kako je civilno korišćenje nuklearne energije pravo svake države na zemaljskoj kugli pa tako, naravno, i Irana. No Bilt je od Motakija zatražio direktan odgovor na pitanje zašto Iran obogaćuje uran iako ne poseduje civilne reaktore u kojima bi taj uran našao primenu.

„Iran ima jedan civilni reaktor koji trenutno čak nije ni u upotrebi i za čije se opsluživanje uranom ionako brine Rusija. Uprkos tome, Iran u velikom stilu obogaćuje uran. To u svakom slučaju budi skepsu“, zaključio je Bilt.

Na precizno postavljeno pitanje, Motaki nije odgovorio nego je dao nejasno objašnjenje kako „Iran sarađuje sa Međunarodnom atomskom agencijom“.

Dogovor oko kompromisnog rešenja koje predviđa da Iran svoj uran daje na obogaćivanje u inozemstvo, je načelno postignut još jesenas, ali je Iran, prema Biltovim rečima, do sada izbegavao sastanak na kojem bi se razrešili detalji ovog projekta. „Zašto je tako teško organizovati sastanak kako bi dogovorili detalje!?“, upitao je Bilt ali ni to pitanje nije dobio odgovor.

„Naša ruka je ispružena u prazno“

Svoje razočaranje nije skrivao ni nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele koji se nadao da će mu na domaćem terenu poći za rukom da postigne preokret u dugogodišnjem natezanju s Iranom. „Naša ruka je ispružena, ali u prazno. Ako zaista stvari želimo da pokrenemo stvari sa mrtve tačke, onda Teheran mora s reči preći na dela“, rekao je Vestervele.

Njegov kolega iz Nemačke vlade, ministar odbrane Karl-Teodor Gutenberg, bio je još direktniji u osudi „diplomatije odugovlačenja“ koju zastupa Teheran. „To je u međuvremenu poznata igra: retoričke finese koje jedino služe za dobijanje vremena“, rekao je Gutenberg i zaključio da je Motaki u Minhenu „propustio još jednu priliku“.

Najjači iranski protivnik na međunarodnom planu, SAD, se već duže vreme zalažu za pooštrenje sankcija protiv Teherana. No u Minhenu je predstavnik Vašingtona rekao da još uvek nije sve izgubljeno. „Vrata su još uvek otvorena, ali mi ostajemo pri svom stavu po kojem je neprihvatljivo da Iran bude u stanju da proizvede atomsku bombu“, zaključio je Džejms Džons, savetnik za bezbednosna pitanja predsednika Baraka Obame.

autori: Nina Verkohjzer / Nenad Krajcer

odg. urednik: Nemanja Rujević