Biskupkinja vozila pijana

Kelnski Ekspres piše:

„Pre tri godine biskupkinja Margot Kesman osuđivala je neodgovornost vozača, naročito kada je reč o alkoholu i drogama. Sada je i sama uhvaćena za volanom sa 1,54 promila alkohola u krvi. To nije sitnica – smatra se da je svako ko ima više od 1,1 promil apsolutno nesposoban da vozi. Kao olakšavajuća okolnost može joj se uzeti što se pokajala i užasnula zbog teške greške koju je napravila. Pa ipak, ostaje pitanje o njenoj verodostojnosti, jer gospođa Kesman nije bilo ko, nego je na čelu 25 miliona protestanata u Nemačkoj. Na tom položaju od nje se očekuje da bude uzor prema kome se odmeravaju sopstveni postupci. U tome je, na žalost, zakazala.“

A Švarcvelder bote zahteva ostavku:

„U ovom slučaju nema mesta razumevanju. Naime, Kesmanova, koja tako rado postavlja visoke zahteve i sebi i svetu, vozila je pijana. Šta bi bilo da nije prošla kroz crveni semafor, nego da je nekog pregazila? Kesmanova je zbog položaja koji zauzima javna ličnost koja mora biti primer. Ukoliko u tome pogreši mora da se povuče bez ikakvog premišljanja. Sve drugo bilo bi dvostruki moral.“

S druge strane, Berliner cajtung smatra da svako ima pravo na grešku:

„Margot Kesman je, naravno, napravila ogromnu grešku sedajući pijana za volan službenog automobila. I samo po sebi se podrazumeva da biskupkinju položaj koji zauzima obavezuje da bude primer. Ali uzor nije sinonim za perfektan život. Uzor koji ne sme da pogreši nije uzor, nego kliše, konstrukcija dvojnog morala – nekada crkve, danas medija.“

Temom se bavi i Velt koji piše:

„Razlika je da li je za volanom sa 1,54 promila alkohola u krvi uhvaćen građanin XY ili predsednica Saveta protestantske crkve u Nemačkoj. Položaj Margot Kesman jedan je od najviših u zemlji i u Luterovoj Nemačkoj sam po sebi ima poseban moralni autoritet koji je veći od autoriteta svih drugih položaja. Biskupkinja se u subotu ponašala kao privatna osoba i previdela da niti to može, niti sme. Time je nanela veliku štetu ugledu mesta na kome je. Možda to ima veze sa njenim shvatanjem dužnosti čelnice protestantske crkve, jer je prva žena na tom položaju. Ona teži za neposrednošću, ima tendenciju da preuveliča svoju ulogu i zato nije htela da primeti da se svojim oštrim političkim izjavama meša u posao drugih. Bilo bi dobro da greška od 1,54 promila bude povod da ubuduće bude smernija.”

Najzad, Bild sumira funkcionerske nepodobštine poslednjih dana:

„Šta se to dešava sa našim zvaničnicima koji bi trebalo da budu oličenje dostojanstva i važnosti? Slučaj Vist: ko još nije, ko bi ponovo – u tom stilu generalni sekretar CDU u Severnoj Rajni-Vestfaliji nudio je, uz naknadu od 20 hiljada evra, razgovore sa svojim šefom, predsednikom vlade te savezne zemlje Jirgenom Ritgersom. Smenjen! Slučaj Kesman: Usred posta čelnica nemačkih protestanata uhvaćena je od strane policije pijana za volanom svog službenog, luksuznog folksvagen-fetona. Biskupkinja je upravo bila prošla kroz crveni semafor. Uhvaćena na delu! Slučaj Štegner: Retko ko je tako glasno kritikovao bankare kao predsednik socijaldemokrata u Kilu Ralf Štegner. Upravo taj čovek čistih ruku utajio je hiljade evra koje je dobio za sednice upravnog odbora jedne banke kojima nije ni prisustvovao. Otkriven! Slučaj Reder: Dok se ceo Hamburg klizao po ledu, političar CDU i visoki zvaničnik grada Bernard Reder naložio je službi za čišćenje snega da vanredno očisti ulicu u kojoj on stanuje. Četiri zvaničnika, četiri propusta. Lepi uzori…“

Prijaviš se sam, pa ti oproste…

List Rajnpfalc piše o utajivačima poreza:

„Onaj ko utaji porez, a onda se sam prijavi vlastima ne čini to zbog kajanja, nego zato što preti opasnost da ubrzo bude otkriven. Ne iz moralnih razloga, nego zbog toga što je objavljeno da je nemačkim vlastima ponuđen CD sa imenima onih koji imaju bankovne račune u Švajcarskoj odjednom se poreznicima prijavila gomila poreskih grešnika. Igra sa samoprijavljivanjem se isplati, jer se plaća kamata na dug, ali se oprašta kazna. To je nepravedno. Takva mogućnost nije predviđena kod drugih krivičnih dela.

Ni u kom drugom slučaju država nije tako velikodušna. I to se dešava u vreme u kome je otpuštena kasirka koja je prisvojila bon od kaucije za flašu i gotovo otpuštena sekretarica koja pojela sendvič koji je preostao posle prijema. Država je u procepu, jer mora da odmeri šta je veći javni interes – krivična kazna ili naplata poreza. Međutim, ako je nepravda očigledna, jer ceh plaćaju drugi, oni pošteni, onda država mora da se odluči za krivično gonjenje.“

Rešenje integracija, a ne izolacija

Holandska koalicija se prošle nedelje raspala. Novi izbori su u junu i tim povodom list Noje osnabriker cajtung piše:

„Ako je verovati prognozama holandski premijer u ostavci Jan Peter Balkenende posle junskih izbora ući će u koaliciju sa desničarskim populistom Gertom Vildersom. Evropa će se silno uzbuditi, možda će Holandiji biti uvedene sankcije kao i svojevremeno Austriji kada je u vladu ušao Jerg Hajder. I jednog dana Vilders će nestati iz prvog reda kao što su pre njega nestali Hajder i kompanija.

Dakle, sve je upola loše? Čak i vlada u kojoj bi bio Gert Vilders, koji je Kuran uporedio sa Hitlerovim ’Majn kampfom’, dobro će razmisliti da li će prihvatiti delom apsurdne zahteve neprijatelja islama kao što je onaj da se uvede porez na nošenje marame. Time bi Holandija rizikovala međunarodne proteste i podsmeh.

Desničarski populisti su u pravu kada u loše integrisanim strancima vide opterećenje za socijalne sisteme članica EU. Rešenje mora biti integracija, a ne izolacija, kako izolovane kulture ne bi bile plodno tlo i inspiracija za ekstremne političare kakav je Vilders. Međutim, kao što se mora voditi borba protiv stavova takvih političara, tako se mora naučiti i živeti sa njima.“

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković