Bitka za internet

Telefon krči, stoni računar se mučno probija do veze sa internetom, a onda otvaranje neke stranice traje čitavu večnost. Generacija digitalnih urođenika se i ne seća klete dial-up veze, a ipak bi brzina interneta mogla ubuduće da bude odlučujuća za odluku šta ta generacija čita na mreži, koje stranice posećuje, čije digitalne usluge koristi. Ne zato što neko namerava da se u doba bežičnog širokopojasnog interneta vrati dial-up konekciji, nego zato što se u Briselu upravo lome koplja oko takozvane neutralnosti mreže (net neutrality).

Teorija i praksa

Radi se o principu koji zvuči jednostavno: telekomunikacione kompanije koje pružaju usluge interneta – recimo Vodafon u Britaniji, Telekom u Nemačkoj ili SBB u Srbiji – ne smeju da favorizuju nijedan sadržaj sa www-a. U prevodu, provajderu bi moralo da bude svejedno da li korisnik na internetu otvara sajt multinacionalnog giganta poput Gugla ili Fejsbuka, nezavisni blog nekog režimskog kritičara ili portal sa manga-pornićima – brzina internet-veze mora biti ista, ona koja je plaćena i zapisana u ugovoru. Tako provajder ne može uticati na ponašanje korisnika povećanjem ili smanjenjem brzine određenih sadržaja.

Ali to je pusta teorija: od prošle jeseni je evropski komesar za digitalizaciju Ginter Etinger – inače nemački demohrišćanin – kroz lagume briselske birokratije progurao propis prema kojem ponuđači interneta imaju pravo da nude „specijalne usluge“. Ko plati, njegovi sadržaji će brže stizati do korisnika. Postoji i druga mogućnost koja bi imala još drastičniji uticaj jer se odnosi na korisnike mobilnog interneta, gde je mesečna količina podataka ograničena, recimo na dva ili četiri gigabajta. Tu bi oni koji plate bili izuzeti iz te količine, što znači da bi korisnik „gratis“ mogao da koristi ove sadržaje, dok bi mu ostali „jeli“ dozvoljenu mesečnu količinu.

To na prvi pogled može biti atraktivno. Tako recimo nemački Telekom ima dil sa ponuđačem muzičkih sadržaja Spotifaj – korisnik mobilnog interneta može do mile volje slušati muziku s ove platforme ukoliko ima ugovor sa Telekomom. „Ali šta ako bih ja pre slušala kod konkurencije Spotifaja, recimo platformu Dizer? Ili neki podkast?“, retorički pita profesorka Barbara van Ševik, direktorka Centra za internet i društvo na kalifornijskom univerzitetu Stanford. „Tako ponuđači interneta određuju koje su platforme uspešne a koje nisu. Baš to treba sprečiti neutralnošću mreže“, rekla je ona u intervjuu za berlinski Tagescajtung.

„Sad je trenutak“

„Neutralnost mreže znači da ponuđači poput Telekoma ili Vodafona, koji nas povezuju s internetom, ne smeju da utiču na naše ponašanje na mreži. Dakle ne smeju da blokiraju ili usporavaju veb-sajtove niti da one koji plaćaju brže dovode do korisnika. Jedino tako korisnik slobodno može da odluči šta želi da vidi ili čini na internetu“, kaže Van Ševik. Ukoliko veliki igrači mogu da do korisnika prođu prečicom, onda će na gubitku biti mali, koji ne mogu da priušte ovu prečicu: „To pogađa građanske inicijative, univerzitete, nove medije ili start-apove koji nemaju masne budžete. To je loše za pluralitet mišljenja na mreži i šteti inovacijama“, rekla je Van Ševik.

U toku je verovatno poslednja runda borbe tokom koje će biti odlučeno kako će narednih godina ili decenija izgledati evropski internet. Jer briselska pravila koja su stupila na snagu krajem aprila mogu da se tumače i ovako i onako i zato krovno Udruženje evropskih regulatora elektronskih komunikacija (BEREC) – agencija koja radi pri Evropskoj komisiji – ima vremena do kraja avgusta da izradi smernice za primenu zakona. Stoga je BEREC početkom juna pozvao zainteresovane da iznesu svoj stav, što su zagovornici slobodnog interneta videli kao priliku za masovni građanski protest. Konsultacije koje je raspisao BEREC otvorene su do 18. jula, a već im je pisalo 100.000 građana, udruženja i nevladinih organizacija.

„Sada je odlučujući trenutak“, piše na stranici Spasimo internet (savetheinternet.eu), koju su pokrenule brojne evropske nevladine organizacije. „U SAD i Indiji su milioni ljudi izneli svoje mišljenje u okviru konsultacija. Zato moramo dalje da vršimo pritisak i da se zalažemo za neutralnost mreže. Ako naše mišljenje dopre do nadležnih, onda možemo da ubedimo regulatore u značaj slobodnog i otvorenog interneta.“

Između dve vatre

Nije ovih dana zahvalno biti u koži regulatora BEREC-a. Osim masovnog pritiska građana, oni su suočeni sa direktnom pretnjom 17 multinacionalnih koncerna među kojima su Britiš Telekom grupa, Vodafon, Dojče Telekom, Nokija, Simens, Erbas. Najveći igrači na polju evropskih telekomunikacija su na 3.000 strana izradili dokument nazvan „5G Manifest“ u kojem razrađuju ranije planove za izgradnju pete generacije mobilnih mreža. Do 2018. biće obavljeni prvi testovi, a do 2020. će kompanije dovršiti 5G mrežu u makar po jednom gradu u svakoj od 28 članica EU. 5G bi za nekoliko godina trebalo da smeni današnji standard 4G i omogući još brži internet.

Ali kvaka „manifesta“ koji je prosleđen BEREC-u je u tome što veliki igrači svoj doprinos razvoju interneta uslovljavaju ukidanjem neutralnosti na mreži. Koncerni izričito traže da „EU uskladi potrebu za otvorenim internetom sa praktičnim pravilima koja omogućavaju inovacije“. Ukoliko evropska pravila ne budu naklonjenija velikim firmama, piše dalje, onda bi bilo dovedena u pitanje isplativost gradnje infrastrukture za 5G mrežu. U prevodu – ako ne možemo da naplaćujemo „specijalne usluge“, onda nećemo ni da uložimo u novu mrežu. Koncerni u tome imaju podršku evropskog komesara Etingera.

Kako bi izgledao internet sa plaćenim prečicama? Šta radi korisnik interneta kada se neka stranica koju je želeo da otvori sporo učitava? Strpi se možda prvi i drugi put, a onda digne ruke. „Dovoljno je već i kada provajder uspori transport paketa podataka za nekoliko milisekundi. Od toga zavisi koliko će dugo korisnik ostati na određenom sajtu, da li će ponovo doći i gde će trošiti svoj novac onlajn – to je dokazano u više studija“, kaže profesorka Van Ševik. „Uzmite mali pansion u Švarcvaldu, koji dolazi do mušterija putem interneta. Ako se internet-stranica velikog ponuđača poput Ekspedije brže učitava, onda taj mali pansion više nema šanse.“

Do kraja avgusta će, dakle, biti odlučeno i jedno filozofsko pitanje našeg doba: šta je internet, čemu služi i mora li da bude slobodan za sve (osim za neprijatelje slobode i njihovu propagandu)? Ili je to nešto čime moćni koncerni smeju da upravljaju na osnovu interesa svog buđelara? Nešto kao tunel u kojem se naplaćuje prolaz, dok oni koji nemaju ili neće da plate moraju da krenu krivudavim serpentinama, preko brda...