Bizoni se vraćaju kući

Još nedavno mnogi su s velikom sumnjom pratili planove ponovnog naseljavanja evropskih bizona u nemačke šume. Neki su tvrdili da je reč o opasnim životinjama koje će napadati šetače i izletnike, šumari su se pribojavali mogućnosti da bizoni mogu uništiti stabla a stanovnici sela često su navodili da se bizoni rado pare s kravama te da će tako ubuduće na svet dolaziti sasvim neobični mešanci običnih krava i evropskih bizona.

„Bizoni su izuzetno plašljive životinje koje ne samo da ne napadaju čoveka već ga u svakom slučaju uvek izbegavaju. Oni isto tako ne uništavaju prirodu a još manje se rado pare s pripadnicima drugih vrsta“, tvrdi Johen Born, vlasnik imanja u Bad Berleburgu, u nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji.

Ovde, pod njegovim nadzorom i brigom žive dva mala krda bizona (od osam članova) koji bi već sledeće zime trebalo da budu trajno naseljeni u ovoj zapadnoj nemačkoj pokrajini. Ukoliko Pokrajinski parlament to konačno odobri, to će biti po prvi put nakon sto godina da će se evropski bizoni ponovno naći na slobodi, na zemlji svojih predaka, odakle su nestali još dvadesetih godina prošlog veka.

Bezopasni gorostasi

Ko poseti imanje Johena Borna, ima priliku da vidi bizone iz blizine. Na prvi pogled oni u svakom slučaju deluju opasno. Pogotovo bizon Horno (na fotografiji ispod). No, već na drugi pogled, utisak se menja. Tim više, ukoliko mu se neko zaista pokuša da približi, Horno će prvi učiniti korak ili dva unazad i zajedno s ostatkom krda pokušati da se udalji od nepoznatog posetioca.

„Muški bizoni, bikovi, zapravo ionako nisu ti koji su dominantni. Kod bizona je dominantna ženka. One su te koje vode i odlučuju o smeru kretanja. Ali, s druge strane, one se jako lako pripitomljavaju i brzo navikavaju na ljude. Upravo iz tog razloga, naša ženka će se teško snaći u prirodi i pitanje je li uopšte za to sposobna“, kaže Born.

Ostaju verni svojoj teritoriji

Drugo bizonsko krdo na njegovom imanju se već dve godine priprema za život u slobodi. „Budući da svi potiču iz zooloških vrtova, morali smo ih prvo odviknuti od ljudi. Ovde sada žive daleko od posetilaca i imaju kontakt samo sa mnom i mojim saradnicima“, kaže Born. On navodi da su prvi eksperimenti sa skijašima, fotografima i psima jasno pokazali da bizoni nemaju ni najmanje namere da bilo koga napadnu i da nikada nisu agresivni.

On stoga vrlo pozitivno gleda u budućnost po pitanju puštanja na slobodu ovog krda. Bizonska porodica na čelu s bizonkom Aranetom bi naime već sledećih meseci mogla da nađe svoj novi dom na teritoriji veličine od 4.400 hektara. „Ali, mi ćemo i dalje morati da brinemo o njima, pre svega da im donosimo hranu zimi“, kaže Born.

Ukoliko ovaj eksperiment doista uspe, bizonsko krdo bi u tom slučaju na ovom području moglo i trajno da ostane. Bizoni su naime teritorijalno gledano vrlo verne životinje i gde se jednom nastane, tamo ostanu zauvek.

Autori: Brigite Osterat / Željka Telišman
Odg. urednik: Nemanja Rujević