Bliski istok i dalje tempirana bomba

Odgovornost za jučerašnji napad raketom „kasam“ na izraelsku teritoriju preuzela je islamistička grupacija Ansar al Suna koja ne priznaje kontrolu Hamasa nad Pojasom Gaze. Međutim, bivši šef Generalštaba izraelske armije Lipkin Šahak smatra da je Hamas odgovoran za sve što se dešava u Pojasu Gaze:

„Gaza ima nerešen problem i taj problem se zove Hamas. U Gazi postoje laboratorije, skladišta oružja, postoji vlast. I sve dok ona deluje protiv nas moramo biti aktivni i to ne samo povodom jedne rakete. Potreban je stalni pritisak kako bi videli da se to ne isplati“, rekao je general izraelskom radiju.

Protekle noći premijer Benjamin Netanjahu razgovarao je sa američkom ministarkom spoljnih poslova Hilari Klinton. Američka ministarka, u dogovoru sa predsednikom Obamom, postavila je nedavno više zahteva Netanjahuu kako bi se otklonile posledice odluke da se gradi 1.600 stanova za Jevreje u istočnom, arapskom, delu Jerusalima. Pored ostalog, Vašington traži da se obustavi izgradnja tih stanova, da se iz zatvora oslobode stotine Palestinaca, da se uklone kontrolni punktovi na Zapadnoj obali, te pokaže spremnost da se razgovara o svim ključnim problemima kako bi se okončao sukob.

Nema nade za direktne pregovore

O naporima da se obnove mirovni pregovori na Bliskom istoku list Noje osnabriker cajtung piše:

„Ni od današnjeg sastanka takozvane bliskoistočne četvorke u Moskvi ne mogu se očekivati konkretni rezultati. Odluka o izgradnji novih stanova za Jevreje u istočnom, arapskom, delu Jerusalima i raketa kasam ispaljena iz Pojasa Gaze pokazuju da su Izraelci i Palestinci veoma daleko od suživota u miru, a rešenje problema koje bi bilo prihvatljivo za obe strane nije na vidiku. Novi talas nasilja moguć je u svakom trenutku.

EU se malo pita

Velike nade polagane su u Baraka Obamu kada je postao američki predsednik. Međutim, ni on nije postigao konkretne rezultate u rešavanju krize na Bliskom istoku. Nakon što je odluka o izgradnji novih stanova u istočnom Jerusalimu saopštena na dan kada je doputovao potpredsednik Džozef Bajden, američko-izraelski odnosi dodatno su zahladneli.

A EU? Poverenica za spoljnu politiku Ketrin Ešton mogla je bar tokom posete koja je upravo završena na licu mesta da se uveri šta je sve povezano sa tim sukobom. Međutim, Evropljani nikada nisu imali glavnu ulogu na Bliskom istoku“, piše Noje osnabriker cajtung.

Na sledećoj strani:

Hoće li Odbor „pritisnuti“ Gutenberga?

Hoće li Odbor „pritisnuti“ Gutenberga?

Nemački ministar odbrane Karl Teodor cu Gutenberg otpustio je u novembru prošle godine generala Volfganga Šnajderhana i državnog sekretara Petera Viherta, jer ga navodno nisu obavestili o svim okolnostima napada na Talibane koji su oteli dve cisterne početkom septembra 2009. i u kojima je bilo mnogo civilnih žrtava. Gutenberg je prvo napad ocenio kao opravdan da bi nešto kasnije promenio mišljenje. O tome se sada raspravlja u Anketnom odboru Bundestaga i tim povodom list Vestdojče cajtung piše:

„Odbor će biti smešan ukoliko se bude bavio samo time kada je Gutenberg pročitao koji izveštaj, da li je prerano doneo odluku i zašto ju je promenio. Naime, u tom slučaju u drugom planu bi ostala zaista važna pitanja u vezi sa tom misijom. Na primer – zašto je uopšte došlo do napada na cisterne koji je imao tako kobne posledice? Da li je razlog u malobrojnosti nemačkog kontingenta u području sukoba čiji pripadnici nisu mogli istovremeno da budu svuda gde je bilo potrebno da budu? Da li je problem u opremi kojom raspolažu? Najzad, ostaje i pitanje kako je uopšte u Avganistanu moguće obezbediti stabilnost i to bi kritički trebalo da razmotre političko i vojno rukovodstvo“, piše Vestdojče cajtung.

Šnajderhan ne prihvata krivicu

O istoj temi list Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Zašto je u prvom trenutku Gutenberg odlučno demantovano da bi moglo biti i civilnih žrtava? Da li je neko nešto hteo da prikrije? Ministar odbrane još nije objasnio zašto je napad prvo ocenio kao ‘vojno primeren’ da bi se kasnije predomislio i rekao da nije bio primeren. Obrazloženje da su Vihert i Šnaderhan morali da odu jer mu nisu omogućili uvid u važne dokumente, Gutenberg je sada razvodnio. Međutim, Šnajderhan – kako pokazuje njegovo istupanje u Odboru – nije spreman da prihvati tu krivicu“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Na sledećoj strani:

Merkelova rizikuje otvaranje Pandorine finansijske kutije

Merkelova rizikuje otvaranje Pandorine finansijske kutije

O finansijskoj krizi u Grčkoj i njenim posledicama po EU list Rajniše post piše:

„Kancelarka Angela Merkel se kocka u slučaju Grčke – ne želi ništa manje nego novi pakt o stabilnosti i na taj način rizikuje spor sa najvažnijim partnerom – Francuskom. Merkelova bi želela da se u doglednoj budućnosti u evropske ugovore unesu stroža pravila koja bi omogućavala da se grešnici koji neprestano imaju previsok budžetski deficit u krajnjem slučaju i isključe iz evrozone. Jasno je da je to provokacija za slabije, manje i prezadužene članice koje strahuju da bi u slučaju takve reforme zaista mogle biti izbačene iz evrozone.

Francuska je protiv reforme, jer smatra da i dosadašnja pravila ostavljaju premalo manevarskog prostora i nastoji da spreči još strožu kontrolu deficita. Merkelova, s razlogom, ima drugačije mišljenje. Uprkos tome, pokušaj promene evropskih ugovora bio bi suviše riskantan i time bi bila otvorena Pandorina kutija. Novi ugovor 27 članica mogao bi na kraju da izgleda sasvim drugačije nego što to danas zamišlja kancelarka. Zato bi njen cilj trebalo da budu nova pravila bez promene ugovora“, savetuje Rajniše post.

Ostanak na vlasti je sve, sve drugo je ništa

List Osttiringiše cajtung komentariše parlamentarnu raspravu o budžetu:

„Prazne fraze, nikakve suštine. Debata o budžetu ove nedelje u Bundestagu ponovo je građanima pokazala da crno-žuta koalicija nema nikakvu koncepciju o tome kako sanirati državne finansije, ili ako je ima onda hrabro ćuti o njoj… Ostanak na vlasti je sve, sve drugo je ništa – jasnije se ne može izraziti kako se shvata politički zadatak“, piše Osttiringiše cajtung.

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević