'Pravi' indijanci u opasnosti

I za Brazil je to bila senzacija: na krajnjem zapadu te ogromne zemlje, blizu granice sa Peruom, pre nekoliko nedelja su iz prašume izašla tri indogena stanovnika iz plemena sa kojim nadležne službe za zaštitu indijanaca još nikad nisu imali dodira.

Zapravo, takvih "divljih" plemena još uvek ima, mada mislimo da znamo baš sve o našoj planeti. Prema procenama stručnjaka, ima oko stotinak plemena koja su do sad uspevala da izbegnu svaki kontakt s našom civilizacijom. Većina njih živi u prašumama Amazona. Sedamdesetak tih plemena je evidentirano posredno - fotografijama iz vazduha ili po tragovima i predmetima koji su nađeni na području u kojem žive.

Zajedničko svim tim plemenima je da izbegavaju svaki dodir čak i sa susednim plemenima, a prema "belcima" su otvoreno neprijateljski nastrojena. Na žalost, imaju dobrih razloga za takvo neprijateljstvo. Jer, na njihovo područje dolaze "belci": kriminalci koji traže mesto za uzgajanjenarkotika ili kradljivci retkih i skupih vrsta biljaka.

Domoroci, sa njihovim kopljima ili u najboljem slučaju, lukovima i strelama - protiv automatskog oružja kradljivaca i narko-bandi. Takosu najverovatnije likvidirana čitava plemena, ali takvi užasni zločini ostaju neprimećeni u dubini prašume.

Drugi razlog zbog kojeg indogeno stanovništvo izbegava susrete je i strah od zaraznih bolesti. Kako oni to tumače, teško je reći, ali je činjenica da grip ili boginje lako mogu da istrijebe čitavu populaciju. Njihov imuni sistem nije pripremljen za takve bolesti.

Zli "belci"

Kako se čini, razlog i ovog neočekivanog susreta je bio sukob s kriminalnim bandama. Ta tri domoroca su se isprva oprezno obratila predstavnicima susednog plemena Ašaninka, ali niko nije razumeo njihov jezik. Na sreću, to je bila i ekipa brazilskog ureda za indijance Funai (Fundacao Nacional do Indio) među kojima je jedan saradnik, takođe indogenog porekla, govorio jezik koji je bio donekle sličan njegovom.

I iz tako nevešte komunikacije, prilikom koje su se urođenici uvek iznova okretali da pobegnu, službenik Funaia je uspeo da shvati da su došli "sa zapada" - po svemu sudeći iz susednog Perua i da su preživeli "borbu" u kojoj je mnogo njihovih poginulo.

Ovim mladićima - najmlađem bi moglo biti dvanaest godina, a najstariji je jedva navršio dvadeset, kasnije su se pridružila još dva muškarca i dve žene. Pretpostavlja se da je njihovo pleme bilo žrtva napada ilegalnih drvoseča u Peruu i da su bežeći u dubinu prašume Amazona stigli u Brazil.

Zaštiti ljude ili zaštiti kulturu?

Za nevladinu organizaciju Survival International koja se zalaže za zaštitu indogenog stanovništva ovo je katastrofa i traži hitnu akciju vlada Perua i Brazila: "Indogeno stanovništvo s kojim nemamo kontakata je najranjivije stanovništvo naše planete. Njihovo preživljavanje u potpunosti zavisi od područja na kojem žive. A ako ih neko ugrozi na tom području, onda za njih to znači kraj.“

Ured za zaštitu indijanaca Brazila želi da im pomogne. Za početak će ponovo postaviti stražu u blizini mesta ovog susreta. Straža je već odavno postojala, ali je u međuvremenu napuštena jer se osoblje plašilo švercera drogom.

Ali ovaj državni ured nije siguran, da li uopšte želi da učini nešto više od toga. Jer, u prošlost se pokazalo da su kontakti, čak i s najboljim namerama, uvek dovodili do asimilacije - i time nestanka takvih autentičnih kultura.

Zato u svom saopštenju, Funai kaže: "Naša strategija zaštite polazi od pretpostavke po mogućnosti ne stupiti u kontakt s tim plemenima. Ova usamljena indogena plemena nam se uvek mogu obratiti. Ali ta odluka je njima."

9.avgust je Međunarodni dan zaštite indigenih naroda.