Božićna poslanica Patrijarha Pavla: "Prevazidjimo sve naše podele"

Božić označava rodjenje Hristovo i najradosniji je od svih hrišćanskih praznika, a Badnji dan i Badnje veće obeležavaju se prazničnim bdenijima u pravoslavnim hramovima i paljenjem badnjaka. Za proslavu Badnje većeri pripremaju se Srpska i Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija i Sveta gora, koje su zadržale Julijanski kalendar.

Iako mesec i dan rodjenja Isusa Hrista nisu tačno utvrdjeni, taj praznik se uvek slavi 7. januara (hrišćani koji se pridržavaju Gregorijanskog kalendara to čine 25. decembra) još od 380. godine nove ere.

Božić se smatra veselim porodičnim praznikom i na taj dan se ne ide u goste. Hrišćani tradicionalno veruju da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svadji, trebalo da se izmire i oproste jedni drugima nanete uvrede.

Proslava Božića počinje 6, januara na Badnji dan. Tada domaćin odlazi u šumu po hrastovo drvo - badnjak, koji se stavlja na ognjište, jer hrastovo granje na vatri simbolizuje svetlost i toplotu koja zbližava ukućane.

Uoči praznika slamom se posipa pod kuće, čime se dočarava pećina u Vitlejemu u kojoj je Hristos rodjen. Božiću prethodi 40-dnevni post, a na sam dan praznika trpeza je bogata i mrsna.

Prema običaju, kod pravoslavaca na Božić u kuću rano ujutro dolazi položajnik, po pravilu muškarac, koji čestita praznik i poželi sreću, napredak i zdravlje domaćinovom domu.

Na ovaj praznik pravoslavni vernici pozdravljaju se sa "Hristos se rodi", a odgovara se sa "Vaistinu se rodi". Božić se slavi tri dana. Patrijarh srpski Pavle je u ovogodišnjoj poslanici povodom Božića ukazao je da bi "u radosti božićnjega slavlja, svi trebalo da se izmire i da prevazidju sve besmislene podele.

On je dodao da o svemu treba promišljati, suočavati različite stavove i raspravljati, ali da to ne sme da bude razlog za medjusobnu mržnju ili za mržnju prema bilo kome.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Pavle poručio je u božićnoj poslanici da Srbi sa Kosova i Metohije i drugi prognani, "pobedjuju svoje progonitelje", one koji misle da do svog cilja mogu stići nanoseći poraz drugima, i pozvao kosovske Srbe da "izdrže do kraja".

"Duboko verujemo da će doći vreme kada će se nasilnici postideti. Molimo se i za neprijatelje naše da uvide da činjenje zla ne može doneti dobro nikome. Neka znaju da će, posle svih poraza kojima ponižavaju druge, na kraju sami sebe poraziti beznadjem", poručio je patrijarh Pavle.

Čitajući poslanicu, on je poručio vernicima da u vršenju dobrih dela, praštanju i molitvi budu istrajni i izdrže do kraja što "Srbi na Kosovu i Metohiji najbolje osećaju i znaju, kao i mnogi drugi obeskućeni i sa ognjišta prognani".

Patrijarh je kritikovao izvršenje pobačaja koji je ocenio kao "greh ubistva deteta, motivisan sebičnošću nedostojnih roditelja" i kao "najgnusnije ubistvo, odbijanje blagoslova Božjeg i uskraćivanje prava na život novoj ličnosti" jer "nerodjeno dete nije bezimeni zametak, fetus, to je čovek - duša živa".

"Znamo da će neki samozvani zaštitnici opet reći kako Crkva uskraćuje ljudska prava i slobodu, ali neka znaju da mi opominjemo iz ljubavi, bez omalovažavanja!", kazao je patrijarh.

"Mnogi narodi vode računa o svom istorijskom postojanju i večnom spasenju, a naš, srpski narod, poubijao je, nažalost, svoje nerodjene dece više nego naši neprijatelji u svim ratovima zajedno", ocenjuje se u poslanici.

Patrijarh je podsetio i da je u Srbiji godišnje broj umrlih veći od broja rodjenih za 25.000 i izrazio nadu da će ti podaci pokrenuti mnoge na razmišljanje i činjenje.

Pokušajmo, u radosti božićnjega slavlja, da se izmirimo i da prevazidjemo sve naše besmislene podele, kazao je patrijarh Pavle dodajući da o svemu treba promišljati, suočavati stavove i raspravljati, ali da to ne sme da bude razlog za mržnju prema bilo kome.