Božićni govor nemačkog predsednika

U ovim prazničnim danima odvajamo vreme za ljude koji su nam važni. Radujemo se posetama, čestitkama i pozivima. Osećamo da pripadamo jedni drugima i podržavamo se međusobno.

Zajedništvo, razumevanje i sporazumevanje potrebni su našim porodicama i društvu. To se ne podrazumeva samo po sebi. Naše društvo živi na račun onih koji vide gde je potreban njihov angažman, koji ne oklevaju da se založe za nešto i preuzmu odgovornost, onih koji su uključeni u rad raznih dobrotvornih organizacija.

Neke od tih ljudi sam pozvao povodom Božića, u dvorac Belvi u Berlinu. Iako su svi različiti, njihovo delovanje pomaže da naša država opstane. Država može da priskoči u pomoć ljudima u nevolji pružajući im određenu pomoć. Ali, da bi ste nekoga ohrabrili, da bi ste ga potapšali po ramenu - za to su neophodni ljudi.

Ljudi koji se brinu za decu iz komšiluka, za invalide ili posećuju bolesnike zato što smatraju da se to podrazumeva. Ljudi koji se angažuju u horu ili u građanskoj inicijativi i svi znaju da se na njih može osloniti. Ljudi koji se udružuju zato što smatraju da će tako razviti nove ideje, koji preuzimaju različite funkcije na nivou gradova ili na saveznom nivou, zato jer to smatraju svojom odgovornošću prema demokratiji. Onaj ko se angažuje na taj način, dobija mnogo toga zauzvrat.

Naše društvo je slobodno i raznoliko. Živimo u drugačijim okruženjima, različitog smo porekla vere, obrazovanja, i poimanja sreće. Da bi takvo društvo opstalo, pre svega nam je neophodno poštovanje. Poštovanje prema onima koji su drugačiji od nas, ali i priznanje za sve ono što oni čine za društvo.

Potrebno nam je poštovanje prema deci i njihovim potrebama. Poštovanje prema onome što čine njihovi roditelji ili stare osobe. Svako mora da oseti da je deo društva.

Zajedništvo, razumevanje i sporazumevanje - to važi i za naše odnose sa partnerima u svetu. Naša zemlja uživa poštovanje u svetu. Naše slobodno i tolerantno društvo, naša pouzdanost u odnosu prema malim i velikim državama se ceni. Mi pokazujemo solidarnost i spremni smo da preuzmemo odgovornost. To važi i za Evropu. Od naših partnera očekujemo isto. Svi moraju da urade svoje domaće zadatke.

Imamo poverenja u snagu ujedinjene Evrope. Mnogi naši sugrađani deluju kao policajci, vojnici ili humanitarni radnici u inostranstvu. Oni rade na projektima razvoja tih zemalja, na očuvanju mira ili su aktivni u borbi protiv terorizma. U mislima smo s njima i s članovima njihovih porodica, kojima ovih Božićnih dana posebno nedostaju.

Uz Božić se šalju poruke mira. Poruka koja je poslata pre 2000 godina iz Vitlejema, aktuelna je i danas. Na ovaj praznik želim nam da budemo skladno društvo. Nađimo ono što nas veže i drži na okupu. To počinje od malih stvari. Znate li šta većina dece poželi od svojih roditelja za Božić? Da im posvete više vremena. To je želja i moje dece. Odvojimo više vremena jedni za druge.

Moja supruga i ja želimo vam čestit Božić, a potom i srećnu Novu 2011. godinu.

Autori: K. Vulf / Ž.Bašić-Savić

Odg. urednica: I.Ivanović