Bogati da prestanu da blokiraju razvoj

Evropske carine su niske dokle god proizvođači iz zemalja Trećeg sveta šalju sirovine. Ali, ako se kafa prerađuje na istom mestu gde se i bere, onda Evropljani za gotov proizvod naplaćuju carinu od 100 odsto. Koji evropski potrošač će duplo da plati kafu?

Isti problem se javlja i kada je reč o južnom voću. Za banane ili ananas se prilikom uvoza u Evropu naplaćuje carina od 9 odsto. Ali, ako se od tog voća već u zemljama porekla sprave voćni sokovi ili drugi specijaliteti, carina skače na astronomskih 146 odsto. Prava kaznena taksa za one koji žele da budu konkurencija evropskim prerađivačima.

Ukinuti kaznene carine

To su mere koje aktivno sprečavaju razvoj. Tu ne pomaže ni što je 49 najsiromašnijih zemalja sveta oslobođeno plaćanja carine na izvoz u Evropu. I tu se krije jedna važna kvaka, jer te zemlje carinu ne plaćaju samo ukoliko su same proizvele sve komponente robe: i voće, i boju, i konzervanse, i pakovanje... A upravo najsiromašnije zemlje nemaju ni infrastrukturu ni tehničke mogućnosti da sve to proizvedu. Drugim rečima, nedostaje im baš ono što je omogućio razvoj Evrope: sredstva za preradu sirovina.

Naizgled samilosno oslobađanje 49 zemalja od evropskih carinskih prepreka namerno je uređeno tako da zapravo nema dejstvo. Jer, posle te mere, trebalo bi da usledi i drugi korak: upravo siromašne zemlje, u kojima je 70 odsto stanovništva zavisno od poljoprivrede, morale bi da budu osposobljene za preradu sirovina kod kuće. Evropska unija treba da im pomogne da investiraju u infrastrukturu i prerađivačku industriju. Evropa bi pre svega trebalo da za sve zemlje - a ne samo za najsiromašnije - ukine kaznene carine na prerađene sirovine. Ako bogate zemlje žele da aktivno suzbijaju siromaštvo, kao što to godinama obećavaju, moraju napokon da prestanu da blokiraju razvoj.

Komentar Hele Jepesen

Odgovorni urednik: Ivan Đerković