Sevdalinka pesma najmilija

Bojan Zulfikarpašić je i po izgledu rođeni džezer. Definicija ove muzike u kojoj improvizacija i individualnost igraju veliku ulogu je odraz njega samog. Beograđanin sarajevsko-mostarsko-fočanskih korena je individualan koliko to samo jedan umetnik može biti. Frizura ala Jul Briner, nasmejan, uske farmerice i crvene cipele, u tom izdanju Zulfikarpašić na sceni na prvi pogled ostavlja utisak razigranog, neozbiljnog repera. Tek kad sedne za klavir i kad mu prsti počnu kliziti po dirkama, publika shvati o kakvom se ozbiljnom umetniku radi. To nije nikakvo čudo. Ovaj skoro 50-godišnjak od svoje pete godine svira klavir.

Seća se kako je kao dete bio fasciniran muzičkim večerima svojih roditelja na koje su okupljali prijatelje i na kojima se slušala muzika Majlsa Dejvisa i Djuka Elingtona ali i sevdalinke. On kaže da ga je poetika sevdaha uvek opčinjavala i čini to i dan-danas. Bojanova džez obrada „Grana od bora", sa jednog od njegovih prvih albuma sa bendom Bojan Z. Quartet, je u devedesetim godinama proteklog veka bila veliki hit i početak zaživljavanja jedne vrste novog žanra kojeg i danas neguje, naročito u saradnji sa popularnom pevačicom Amirom Medunjanin.

Saradnja sa Amirom Medunjanin velika inspiracija i izazov

U Bosnu i Hercegovinu je Bojan često dolazio kod jedne rođake. Uglavnom je to bilo za vreme školskog raspusta. U njegovoj „ludoj, tvrdoglavoj, bosanskoj glavi" su, dodaje, zauvek ostali pohranjeni mirisi, ukusi, jezik, način govora i specifičan način šale koji i danas obožava i sam koristi. Kad ga pitate šta mu „dođe" Adil Zulfikarpašić, odgovara kroz smeh: „Dođe mi tristo maraka" i priča anegdotu kako je nekad toliko platio nešto za amidžu, tada jednog od najčuvenijih političkih disidenata koji je živio u Cirihu, koje nikad nije dobio nazad. Ne, to begovsko porodično ime ga nikad nije opterećivalo, osim što je podugačko i teško za izgovor naročito u Francuskoj, gde živi i radi zadnjih 30 godina, pa je sebi odabrao umetničko ime Bojan Z.

Francuska mu je, priča, bila bliža, i geografski i mentalno od Amerike, u kojoj je takođe studirao. Iz Pariza mu je lakše da putuje po svetu. Francuska ima dugu tradiciju i institucije za džez, tamo može daleko lakše živeti kao umetnik nego u Beogradu, mada je za rodni grad i dalje emocionalno vrlo vezan. Na području bivše domovine je međutim često, svira povremeno sa Vasilom Hadžimanovim ili Vlatkom Stefanovskim, no najviše sarađuje sa sarajevskom pevačicom Amirom Medunjanin. Ona je kaže, svojom interpretacijom sevdalinke izvukla iz „naftalina" sve njegove uspomene na te pesme, sve emocije decenijama pohranjene kojih ni sam nije bio svestan. Veliki mu je izazov, dodaje, svojom izvedbom i improvizacijom na sceni komponovati pesme dostojne originalnosti, kvalitetu i lepoti tradicionalnog sevdaha.

Jedan od najboljih evropskih džezera na sarajevskom džez-festivalu

Za Bojana Zulfikarpašića je učešće na sarajevskom džez-festivalu poseban doživljaj. Njegovog direktora Edina Zubčevića je upoznao 1998. godine, a godinu dana kasnije je prvi puta svirao na ovoj uglednoj muzičkoj smotri. Od tada najmanje 15 puta, sa različitim sastavima sa kojima je u to vreme sarađivao. I ove godine je svirao u Domu policije sa bendom prijatelja i kolege Dejana Terzića, Axiom. Ti susreti sa publikom su mu najveća satisfakcija, važnija od brojnih nagrada koje je dobio, kaže Zulfikarpašić. A njih nije malo. Sa 20 godina je proglašen najboljim džez-muzičarem bivše Jugoslavije, 2002. godine je dobio najvažniju francusku džez-nagradu Django Reinhardt te postao nosilac ordena viteza umetnosti za obogaćenje francuskog džeza koju mu je u Jelisejskoj palati lično uručio tadašnji francuski predsednik Žak Širak.

Posebno je ponosan što je dobitnik najznačajnije evropske nagrade za džez muziku Hans Koler Prize, koja mu je uručena 2005. godine u Beču, kaže Bojan i navodi da često u ovakvim prilikama ističe da „svojim radom predstavlja muzičko nasleđe Bosne i Hercegovine." Njega prenosi i na svoje troje dece te na studente poznate pariške Akademije CIM na kojoj predaje kao profesor. Njima pokušava preneti i značaj drugih vrednosti koje su njemu posebno bitne: kosmopolitizam, otvorenost, multikulturalnost. Muzika je svojim univerzalnim jezikom jedan od najboljih načina za to.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android