Bolji život je negde drugde

Nezaposlenost u Nemačkoj jedan je od glavnih problema najveće uvoznice radne snage u Evropi. Uzrok visoke stope nezaposlenosti nakon ponovnog ujedinjenja dve Nemačke je, svakako, strog zakon o radu. Uz sve to stoji još i jedna poražavajuća statistika koja je zapravo pokazatelj nemačke socijalne politike. Godišnje zemlju napusti više od 150 hiljada građana ne bi li se zaposlili u nekoj drugoj državi. Neki gradovi su pred gašenjem zbog sve manjeg broja stanovnika i retko da se nešto čini protiv toga. Primer za to je Ajlenburg. Gradonačelnik tog gradića, Vaker, u kojem živi 17 hiljada stanovnika, kaže: „Nemam ništa protiv toga što mladi odlaze. Oni moraju da odu kako bi stekli više iskustva.“

Ostareli grad

Nepromišljeno rečeno, jer ako sve veći broj ljudi napusti grad, prosek starosnog doba biće sve veći. A - ko jednom ode, više se ne vraća. Stanovnik Ajlenburga Geran Loze kaže da u gradu ionako više ničega nema: „Nema pozorišta, nema bioskopa, a filmovi se daju samo tri puta mesečno, i to u opštini.“

Ko bi nešto da doživi, sigurno neće doći u Ajlenburg, kaže Loze, jer je u tom gradu starosni prosek 50 godina. Omladina već pre punoletstva provodi vreme u lokalnoj kafani. Jednog mladog gosta smo pitali šta gradska vlast čini da bi omladina ostala u gradu. „Ništa, ama, baš ništa.“

A gradonačelnik Vaker ipak kaže da opština čini šta može za pomoć omladini: „Izdvajamo 120 hiljada evra za potrebe mladih, za sportsko-kulturne aktivnosti.“

Vaker ipak nije siguran da li je to dovoljno za održavanje omladinskih udruženja i ostale dopunsko-obrazovne aktivnosti. Uz to, on ne zna tačno koliko slobodnih mesta ima u gradu za profesionalno usavršavanje mladih: „Ne postoje statistike koje ukazuju na tako nešto.“

Mali primer za veliki problem nezaposlenosti

U Ajlenbergu ima 15 odsto nezaposlenih, pošto je većina fabrika zatvorena od ujedinjenja. Pitanje je da li će plan opštine da svakom omladincu da 50 evra mesečno ukoliko zadrži sobu u gradu uprkos studijama negde drugde – pomoći.