Bolnice se bore za preživljavanje

Elektrostimulator srca ili pejsmejer jednog preminulog pacijenta može se ugraditi drugom pacijentu, glasio je predlog šefa jedne bolnice. Gledano iz tehničkog ugla, to je moguće. Troškovi transplantacije bili bi svedeni na minimum. Zdravstvena osiguranja koja u Nemačkoj plaćaju takve operacije, jedna takva ideja sigurno bi obradovala. One su ipak odbile takvu vrstu optimiranja troškova. Eksperti sa područja medicine računaju međutim da su takva razmišljanja samo pitanje vremena. Trenutno postoje i drugi problemi koji pogađaju i oko 200.000 stranih pacijenata koji godišnje u Nemačkoj zatraže tretman.

Sve manje klinika

„Ekonomska situacija u nemačkim bolnicama se pogoršava“, objašnjava Boris Augurcki sa Instituta za ekonomska istraživanja u Esenu (RWI). Naučnici sa tog Instituta koji se bave istraživanjem zdravlja, savetuju političare i svake godine objavljuju izveštaje o klinikama. Institut je konstatovao da svaka druga bolnica u Nemačkoj beleži gubitke u poslovanju i da joj srednjoročno ili dugoročno preti bankrot. Širom Nemačke brojne bolnice se zatvaraju jer im se poslovanje ne isplati. „U mnogim ruralnim područjima postoji opasnost da bude ugrožen zdravstveni sistem“, kaže Boris Augurcki.

Zbog toga što brojnih bolnica više nema, pacijenti iz nekih regiona do prve najbliže klinike moraju da se voze 20 minuta. U slučaju srčanog udara, duža vožnja može da znači smrt. Manje bolnica automatski znači i manju mogućnost dobijanja pomoći od specijaliste koji bi u hitnim slučajevima mogao pacijentu da spasi život.

Nepotrebne operacije

Kako bi ekonomski preživele, mnoge bolnice preporučuju nepotrebne operacije. To Nemačko društvo bolnica osporava, ali lekari koji poznaju kliničku svakodnevicu, to uvek iznova potvrđuju. Lekari Paul Brandenburg iz Berlina i Bernd Hontšikic Frankfurta su u jednoj TV-reportaži izašli pred kamere i nedvosmisleno rekli. „Lekarima u bolnicama svakodnevno se stavlja do znanja da imaju na umu profit bolnice“. Ko takva uputstva, koja se obično izreknu „u četiri oka“, ne ispuni, preti mu zatvaranje odeljenja na kojem radi, pa samim tim i gubitak radnog mesta.

Dakle, operacije se vrše, jer one nemačkom zdravstvenom sistemu donose novac. Tako je, na primer, prilikom porođaja dramatično porastao broj „carskih rezova“. Brojke pokazuju koliko su te operacije primamljive. Jedan normalan porođaj sa angažovanjem „babice“ košta oko 800 evra. Za to bolnica od zdravstvenog osiguranja dobije 2.000 evra. Ukoliko se međutim izvrši „carski rez“, bolnica dobije 3.000 evra. Posebno unosne za bolnice su operacije kuka ili kolena.

„Nemačka je po broju izvedenih operacija na drugom mestu u grupi zemalja koje pripadaju Organizaciji za ekonomsku razvoj i saradnju“, potvrđuje i profesor Folker Penter iz Savetodavnog društva KPMG, koji odlično poznaje rad bolnica. Zato on pacijentima preporučuje da kada im neki lekar savetuje jednu takvu operaciju, obavezno potraže i mišljenje drugog lekara.

Dobro plaćene operacije istina nisu uvek štetne, ali za pacijente nose nepotreban rizik. U mnogim slučajevima je tokom tretmana došlo do teških lekarskih grešaka. Sve postane još gore kada se pojave posrednici koji za nemačke bolnice vrbuju pacijente u inostranstvu. U mnogim slučajevima sada istragu vodi državno tužilaštvo.

Autori: Volfgang Dik / Belma Šestić
Redakcija: Jakov Leon