Bolonja - skup lepih, nerealizovanih ideja

Osnovni cilj jeste da diploma stečena u jednoj zemlji-potpisnici, bez problema može da se prizna u bilo kojoj drugoj zemlji-potpisnici Bolonjske konvencije. Na taj način se podstiču: kretanje stručnjaka unutar jednog velikog obrazovnog prostora, povećava se konkurentnost, a diplomirani stručnjaci dobijaju bolje šanse da se zaposle.

Ciljevi Bolonjskog procesa postižu se u okviru dvostepenog sistema studija u kome se stiču bodovi. Svršeni prvi stepen označava se nazivom bečelor, a drugi – master, pri čemu posle mastera i najmanje tri do četiri godine provedene na radnom mestu u struci, može da se počne i sa izradom doktorskog rada. Trenutno, Bolonjsku konvenciju primenjuje 46 zemalja, ali od studiranja bez granica, sa jedinstvenim strukturama i diplomama, još nema ništa. Ili, kako je to nemačka ministarka obrazovanja Anet Šavan rekla:

„U sprovođenju ovog velikog reformskog projekta potrebno je još više kreativnosti“.

Bez prave veze sa praksom

Samim studentima ta kreativnost odavno nedostaje. Oni se već godinama žale da je studiranje po Bolonjskom sistemu pretrpano teoretskom materijom i ispitima bez prave povezanosti sa praksom. Iako bi prvi stupanj – bečelor – trebalo da bude dovoljna kvalifikacija za zaposlenje, poslodavci ga najčešće smatraju – nedovoljnim. A oni koji žele da posle bečelora nastave studije, često imaju velike probleme da uopšte nađu mesto.

Osim toga, mnogobrojni studenti smatraju da je Bolonjski proces u praksi, zapravo u službi privrede, a ne sticanja akademskog obrazovanja. A princip jedinstvenih diploma, ako se uopšte primenjuje, primenjuje se selektivno: na primer, diplomirani psiholog – master iz Srbije, u Nemačkoj neće biti primljen kao master. Bolonjska konvencija nije pravno obavezujuća.

Nemačka ministarka Šavan vidi neke nedostatke bolonjskog sistema i smatra da on mora pružiti više od pukog stručnog obrazovanja. No, do ovakvog uviđanja situacije došlo je tek posle višemesečnih studentskih protesta prošle godine, širom Evrope. U Nemačkoj je policija više puta nasilno praznila amfiteatre. Pred samit o Bolonjskom procesu koji se danas i sutra (11.-12. 3.) održava u Beču i Budimpešti, studenti su najavili nove proteste i svoj anti-samit.

Autor: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković