Borba protiv grafita u Rimu

Reč grafit stara je koliko i sam Rim. Etimološko poreklo reč vodi od italijanskog glagola graffiare, što znači grebati, a upravo su tako stari Rimljani obeležavali ulice. U današnjem Rimu malo je reći da su grafiti sveprisutni – gotovo na svakoj zgradi u gradu postoji neka žvrljotina, ili nečiji potpis. Iako se neki grafiti mogu svrstati u umetnost, većina ovih na rimskim ulicama je daleko od toga.

Grafit još od 1985.

Učenica srednje škole Virdžinija Bidalone upravo je poprskala zid crkve sredstvom za čišćenje rerni i čeličnom četkom riba grafit. Virdžinija kaže da je najveća ironija u tome što neke od potpisanih „umetnika“ lično poznaje. Bidalone kaže da je grafite ranije doživljavala kao deo urbane kulture. Onda ju je Rebeka Spicmiler pozvala da se pridruži grupi koja ih uklanja sa zidova grada:

„Pre svega ovoga bilo mi je potpuno normalno da svuda vidim grafite. Toliko ih ima, da sam mislila da je grad jednostavno takav, ali sada znam da može biti bolji i čistiji.“

Organizatorka grupe Rebeka Spicmiler kaže da je suština problema nedostatak građanske kulture. Ljudi nemaju osećaj da javni prostor pripada svima, već ga doživljavaju kao ničiju zemlju. Na žalost, u Rimu nisu samo grafiti problem. Rimske ulice prepune su smeća, ali i psećeg izmeta. Spicmilerova pokazuje na grafit preko puta ulice i kaže da je problem u tome što su građani Rima apsolutno pasivni, a pasivnost tumače kao toleranciju:

„Sećam se kada je ’nikao’ taj grafit. To je bilo još 1985. godine i to vam govori da apsolutno nikog nije briga za ove zgrade.“

„Učimo jedni od drugih“

Spicmilerova počela je da obilazi različite rimske škole kako bi u svoj projekat uključila još dece. Kao Amerikanka koja već 25 godina živi i radi u Italiji, ona ističe da ne želi da nametne strane vrednosti. Naprotiv, ona pokušava da oživi zajedničku inicijativu koja nedostaje rimskoj kulturi:

„Ne želim da bilo ko misli da pokušavam da nametnem američki način života. Svi se slažu da je ovo što radimo prava stvar. S druge strane, ja kao Amerikanka sigurno u sebi imam taj tipično američki ’uradi sam’ stav.“

Anita Garibaldi, praunuka Đuzepea Garibaldija, nacionalnog heroja koji je pomogao ujedinjenje Italije pre gotovo 150 godina, u potpunosti je saglasna sa Spicmilerovom. Njena „Fondacija Garibaldi“ pomaže inicijative koje na bilo koji način utiču na razvoj civilnog društva. Fondacija je osmislila ime za projekat uklanjanja grafita – „Preuzimanje Rima“ (Retake Rome):

„Saradnja sa decom na ovakvom projektu pomoći će im da razviju osećaj za zajedništvo. Od Amerikanaca zaista možemo puno da naučimo o tome, a oni od Italijana mogu da nauče kako da budu topliji i pristupačniji.“

Možda i kako da izraze zadovoljstvo. Zid crkve koji je godinama bio prekriven grafitima, sada blista. A blistaju i klinci od ponosa…

Autorke: Megan Vilijams, Rim / Natalija Miletić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković