Borba protiv terorizma i nemačke obaveštajne službe

Za veću transparentnost zalaže se pravnik Volbert Zmit, bivši direktor Nemačke kontraobaveštajne službe. On ima razumevanja za pritužbe pre svega poslanika opozicije u ovom kontrolnom telu koji vrlo često iz medija dobijaju informacije koje im tajne službe uskraćuju.Prema oceni Volberta Zmita oni su sa pravom zaprepašćeni kada izjavljuju:

"To smo morali da znamo. Morali su da nas obaveste da je u ovoj službi došlo do tako skandaloznog razvoja situacije. Iskustvo, da su nedovoljno informisani, sigurno je osnova za opšte nezadovoljstvo u ovom telu", kaže Zmit.

Vreme je da se reformiše 30 godina stari zakon o parlamentarnoj kontroli tajnih službi – o tome vlada sglasnost medju poslanicima svih stranaka. U zakonu stoji: ”Savezna vlada sveobuhvatno izveštava parlamentarno kontrolno telo o svom radu i o koracima od posebnog značaja”. Time se misli na rad tajnih službi.Činjenica da su u borbi protiv terorizma informacije dobijene na primer prilikom saslušavanja zatvorenika u spornom američkom logoru Gvantanamo u više navrata izazvala je oštre kritike, zato što se indirektno profitiralo od prakse mučenja treće strane. A to predstavlja jasno kršenje ustava , ocenjuje Hajke Kriger, stračnjak za medjunarodno pravo na Slobodnom univerzitetu u Berlinu:

"U najmanju ruku morali bismo da budemo sigurni da nemački istražnici nisu učestvovali u mučenju i da nisu ispitivali ljude neposredno nakon mučenja", kaže ona.

Palamentarna istražna komisija pokušava da iznađe da li su nemačke tajne službe snosile krivicu i zato se, izmedu ostalog i traži veća transparentnost.