Borba protiv zločina iz mržnje

Nasr Abdelaoj krenuo je na odmor. Želeo je da se par dana bavi kulturom i umetnošću, kao i da se malo opusti. Ali čim je taj 42-godišnji bolničar iz Kelna stigao na glavnu železničku stanicu u Drezdenu, napali su ga neonacisti: „Čuo sam povike i psovke. Okrenuo sam se i iznenada sam video kako prema meni leti pivska flaša“, kaže on. Grupa mladića ga uzela ga je na zub, jer ima kovrdžavu kosu i tamniju kožu. „Mislio sam da sam gotov“, kaže Nasr Abdelaoj. Ipak, toga dana je imao sreće, jer je policijska patrola zaustavila neonaciste.

Sve više mržnje prema muslimanima i Jevrejima

Napad na Abdelaoja samo je jedan primer nasilja koje motivišu predrasude. U Sjedinjenim Američkim Državama se takvi „zločini iz mržnje“ (Hate Crimes) istražuju već 60 godina. Profesor Mihael Fingerle, koji proučava tu oblast na Geteovom univerzitetu u Frankfurtu, kaže da u Nemačkoj postoji čitav niz krivičnih dela koja se vrše zbog neprijateljstva prema određenim grupama. Ti delikti se kreću od vređanja i uznemiravanja, preko širenja mržnje, do teških zločina.

Žrtve su najčešće ljudi koji pripadaju određenoj društvenoj grupi, kao što su imigranti, Jevreji, muslimani, homoseksualci, beskućnici, ali i ljudi sa invaliditetom i pripadnici raznih subkultura, na primer pankeri. Međutim, „u takve zločine spadaju i napadi na bankare ili bogataše, ako su motivisani predrasudama“, kaže Fingerle.

Nema pouzdanih podataka o tome koliko se često „zločini iz mržnje“ dešavaju u Nemačkoj. Naime, statistički podaci o kriminalu prepoznaju samo kategoriju „politički motivisanog nasilja“. Ipak, postoje pojedine naučne studije koje ukazuju da su u Nemačkoj rasprostranjeni antisemitizam, neprijateljstvo prema muslimanima i strancima. Doduše, negativna osećanja ne znače automatski i više nasilja.

Izgubljeno poverenje u policiju i sudstvo

Zločini iz mržnje se u Americi i pojedinim zemljama Evropske unije svrstavaju u posebnu statističku kategoriju. Tako postaje jednostavno utvrditi da li je taj vid kriminala u porastu ili u opadanju. „U Engleskoj, policija ima mogućnost da označi krivično delo kao 'zločin iz mržnje', odnosno, da navede motiv počinioca“, kaže Kerolajn Bones, saradnica u Fingerleovom timu. Uz to, sudije u Velikoj Britaniji mogu da dosude strože kazne, ako utvrde da je delikt motivisan predrasudama.

Mihael Fingerle i njegov tim su, u okviru jednog istraživanja, ispitivali predstavnike grupa koje se nalaze na meti zločina iz mržnje. „Želeli smo da znamo šta je to potrebno ugroženim grupama, kakvu podršku žele od zakona, institucija i društva“, kaže Bones.

Rezultati njihovog istraživanja pokazali su da žrtve zločina doživljavaju nove traume kada odu u policiju. „Prema žrtvama se u policijskoj stranici često ophode hladno i sa nerazumevanjam“, objašnjava Fingerle. Ti ljudi tvrde da ih policajci ne uzimaju ozbiljno.

Istovremeno, serija ubistava grupe Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU) među strancima je poljuljala poverenje u nemačku državu. „Očigledno je da tajne službe nemaju neko posebno znanje, da bi se izborili sa tim zločinima“, kaže Fingerle.

Poseban način sakupljanja podataka

Profesor Fingerle se zato za zalaže uvođenje sistematskog praćenja zločina iz mržnje u Nemačkoj: „Potrebna nam je baza podataka u koju bi se zaveli takvi zločini i njihova učestalost, kao i grupe koje su na meti“, kaže taj stručnjak.

Tako će zločini iz mržnje postati vidljiviji, slaže se i Karim Mustafa, predstavnik Centralnog veća muslimana u Nemačkoj. Istovremeno, on smatra da su ti zločini samo vrh ledenog brega: „Imamo ogroman problem koji se tiče svakodnevne diskriminacije, posebno u oblasti obrazovanja, traženja stana ili zapošljavanja“, kaže Karim Mustafa i zaključuje: „Za Nemačku je ključno da se ti problemi prepoznaju i reše.“

Autori: Ulrike Humel / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković