Borba za moć na Dalekom istoku

Lepih reči je bilo sa svih strana. Džo Bajden je u Pekingu govorio o "novim odnosima između velikih sila", često su pominjani „poverenje“ i „otvorenost“. Ipak, Bajden je uspostavljanje odbrambene vazdušne zone kritikovao kao „provokativnu akciju“. Uprkos tome što se priča da Bajden ima dobre odnose sa Ksi Đinpingom, kineskim šefom države i partije, Đinping nije bio spreman da popusti.

Amerika je zabrinuta, jer ona u ulozi zaštitnice Japana i garanta slobodne plovidbe, kolidira sa teritorijalnim zahtevima Kine i njenom rastućom samouverenošću, kako na ekonomskom tako i na vojnom planu. Kina, Japan i SAD su zapravo partneri – u trgovini. Razmena između Kine, s jedne strane i Japana i SAD s druge, 2012. je imala volumen od oko bilion dolara. Bajdenova turneja po istočnoj Aziji stoga je bila planirana pre svega zbog ekonomskih pitanja.

Jednostrano proglašena zona koju niko ne poštuje

Ali, onda se desio 23. novembar. Te subote, portparol kineske vojske je, bez ikakve prethodne najave niti konsultacija sa susedima, saopštio da je u istočnom kinesku moru formirana takozvana odbrambena vazdušna zona. Svaka letilica koja uđe u tu zonu mora da se prijavi Kinezima i sledi njihova uputstva – u suprotnom slede vojne mere. Ta zona se preklapa sa već postojećim zonama - japanskom i korejskom. Ali pre svega, kineska zona uključuje i jednu spornu grupu nenaseljenih ostrva koja se na japanskom zovu Senkaku, a na kineskom Diaoju.

Vili Lam, stručnjak za Kinu iz Hong Konga u formiranju zone vidi novi agresivniji politički stil Pekinga: „Kineski predsednik Ksi Đinping je vrlo blizak sa svojim generalima. On smatra da formiranjem zone i sličnim merama, može da pokaže svoj novi, tvrđi stil i tako poboljša kinesku poziciju u sporovima oko teritorija sa susedima.“

Možda se Ksi preračunao. Jer, svi susedi Kine su novu zonu ocenili kao jednostrani pokušaj da se promeni sporni status kvo. Odjednom su Tokio i Seul istog mišljenja, mada se i oni spore oko ostrva. Preletanjem bombardera B-52 kroz kinesku zonu, SAD su demonstrirale da ne poštuju kinesku odluku. I japanski, korejski, pa čak i tajvanski vojni avioni su preletali zonu ne prijavljujući to Kinezima – za sada bez vojne reakcije.

Kina igra na kartu nacionalizma

Međutim, reakcija je i te kako bilo: na internetu se čuju ratni poklici i traži od vojske da reaguje silom. Frank Umbah, stručnjak za istočnu Aziju, u razgovoru za DW postavlja pitanje: „Da li je Kina još uvek u stanju da kontroliše nacionalizam koji je naročito raširen među mladima i koji na internetu dobija zastrašujuće razmere?“

I državni mediji su Bajdenu spremili nacionalistički doček. "Čajna dejli" koji izlazi na engleskom prebacio je Bajdenu način na koji je o spornim ostrvima govorio u Japanu. "Global tajms" je jedan svoj blog u kojem se govori o zaveri Zapada protiv Kine naslovio sa: „Bez otadžbine si niko i ništa“.

Vili Lam kaže da to sve nije slučajno: „Ksi Đinping namero rasplamasva nacionalizam kako bi na taj način opravdao vlast komunističke partije.“ Kina se ranije trudila da svoje uzdizanje susedima predstavi kao mirni proces. Čini se da je Peking sada krenuo novim putem. U svakom slučaju, Vili Lam u narednom periodu očekuje formiranje novih odbrambenih vazdušnih zona: iznad Žutog mora, ali i iznad Južnokineskog mora – oko kojeg takođe već postoji spor sa susedima oko teritorijalnih voda.

Autori: Matijas fon Hajn / DIjana Roščić

Odg. urednica: Ivana Ivanović