Bosanski muslimani protiv salafista

Muslimani u Nemačkoj ogradili su se od onih koji u ime Alaha ubijaju i vrše nasilje. Muslimani iz Bosne i Hercegovine koji žive u Nemačkoj, takođe su se uključili u tu akciju. „Islamska zajednica Bošnjaka u Nemačkoj (IZBNJ), prvenstveno kroz versko obrazovanje dece i omladine, ali i kroz mere obrazovanja odraslih osoba, prenosi islamsko učenje i podučava suštinskim islamskim principima kao i ispravnom razumevanju vere“, kaže Edin Atlagić, predsednik Islamske zajednice Bošnjaka u Nemačkoj.

Nemački Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka procenjuje da se više od 6.300, pre svega mlađih osoba, u poslednje vreme priključilo salafističkoj sceni u Nemačkoj. „Mišljenja sam da današnji militantni neosalafisti nisu salafisti, niti vehabije. Oni potpadaju pod klasični islamski pojam haridžije (doslovno oni koji su se izdvojili)“, kaže prof. Mustafa Hadžić, imam u džematu Bon i drugi potpredsednik u Centralnom veću muslimana Nemačke.

Hadžić objašnjava da su se oni izdvojili iz muslimanske Zajednice – Ummeta, i izašli iz okvira klasičnog i opšteprihvatljivog islamskog učenja. „Nekorektno je i vrlo površno povezivati islam sa nasiljem, terorizmom i ekstremizmom. Izvori islama ni na jednoj stranici, ni u jednom retku, ne pozivaju na zlo, nasilje i teror – naprotiv. Mi u Islamskoj zajednici, ali i muslimani generalno, pomalo smo umorni od pravdanja za tuđe grehe i tuđa zla“, kaže Atlagić.

Povezivanje islama sa ekstremizmom i nasiljem

Od terorističkih napada 11. septembra 2001. godine u Njujorku i Vašingtonu, mnogi u zapadnim zemljama islam povezuju sa ekstremizom i nasiljem. Muslimani u Nemačkoj i Evropi bi od bosanskohercegovačkih muslimana mogli mnogo da nauče, izjavio je prof. dr Bulent Ucar, šef katedre za islamsku religijsku pedagogiju na Univerzitetu Osnabrik u jednom od intervjuua za Dojče vele i objasnio: „Autentična islamska teologija koja se primenjuje u Bosni i Hercegovini najbolji je primer onog što nam je potrebno u Nemačkoj. Mislim da su u BiH autentični muslimani i islamska teologija koji poštuju tradiciju i demokraciju. Na taj način mora se razvijati i islamska teologija u Nemačkoj“.

„Bošnjaci kao autohtoni evropski muslimani, na osnovu svog 600-godišnjeg iskustva multikulturalnog i multireligioznog suživota, više svojim delima u bazi nego li teoretskim, političkim nastupima u medijima i različitim forumima, dokazuju da je islam vera mira i suživota. Nesporno je da ima muslimana koji su skloni ekstremizmu i nasilju, kao i kod pripadnika svih drugih religija i ideoloških pravaca, ali su oni manjina. Smatram da ta većina muslimana mora češće i snažnije da podiže svoj glas protiv nasilja, genocida i varvarstava u ime islama i muslimana“, kaže prof. Hadžić, asistent i doktorant na Centru za islamsku teologiju na Univerzitetu u Minsteru.

Integrisani muslimani

Prema rečima Edina Atlagića, predsednika Islamske zajednice Bošnjaka u Nemačkoj, apsolutna većina muslimana na razne načine daje veliki doprinos široj društvenoj zajednici. „Nekoliko miliona muslimana živi u Nemačkoj. Oni su pre svega lojalni i vredni građani, radnici, poreski obaveznici, privrednici, studenti, učenici – zatim brižni roditelji koji vode brigu o vaspitanju i obrazovanju svoje dece. Na taj način oni svojoj deci obezbeđuju perspektivu i doprinose prosperitetu ovog društva. Ta činjenica se, nažalost, često potiskuje“, kaže Atlagić.

I on i Hadžić, koji je oko deset godina bio imam u Kelnu, navode da, kada se govori o salafistima, treba imati na umu da se govori o nekoliko hiljada ljudi, dok tzv. tvrdi koren čini svega njih nekoliko stotina. „Svedoci smo nažalost, da ta zaista pregledna grupa i njihovo destruktivno delovanje, dominira u javnom mnjenju. Zabrinjavajuća je činjenica za sve nas da te grupacije beleže porast“, kaže Atlagić. „Ukoliko oblikujemo profil salafiste videćemo da se u 99 odsto slučajeva radi o osobama koje nisu prošle proces islamske edukacije kroz zvanične institucije Islamske zajednice, bez obzira na to da li se radi o matičnim muslimanskim zemljama ili našoj dijaspori“, navodi Hadžić.

Mladi – najveća meta radikalnih struja

Poznato je da je nedostatak obrazovanja najveći problem koji se javlja prilikom radikalizacije muslimana, posebno mlađih osoba. Stručnjaci upozoravaju da iz toga proizlazi težak socijalno-ekonomski položaj i nedostatak perspektive. Često se radi o ličnostima sa nezdravom i nestabilnom porodičnom pozadinom, koje u ranim godinama dolaze u sukob za zakonom. Takve ličnosti predstavljaju veoma lak plen za ekstremističke grupacije, razne mešetare i sumnjive misionare, koji ih uvode iz jednog ekstrema u drugi. U suštini bi takvi omladinci mogli da završe i u bilo kakvim drugim radikalnim grupama koje nude površna i jednostavna rešenja i poglede na život.

„IZBNJ, kao i sve ostale muslimanske zajednice, svesna je blagostanja za svoje pripadnike po pitanju verskih sloboda, bezbednosti kao i ostalih univerzalnih prava i vrednosti. Zato smo i vrlo svesni svoje odgovornosti i odlučni da se blagovremeno i jasno distanciramo od svakog vida delovanja koje je van zakonskih i moralnih zakona i vrednosti. što smo u nekoliko navrata i učinili. Svako delovanje koje narušava pravni poredak ove zemlje, doživljavamo kao ugrožavanje nas samih“, kaže Atlagić i navodi da ni džemati IZBNJ nisu imuni na pokušaje raznih radikalnih grupa da puste svoje korene.

„Sa tim pojavama uspešno smo se suočili. U toku su procesi daljeg jačanja organizacionog ustrojstva i bolje integracije naše zajednice u Nemačkoj, koji će sasvim sigurno ponuditi još kvalitetnije preventivne mehanizme po tim i drugim pitanjima“, kaže Atlagić. Prof. Hadžić podseća da su imami snagom argumenata na civilizovan način uspeli da osujete takve pokušaje.

Saradnja sa nemačkim vlastima

„Moram biti iskren i istaći da je saradnja samo formalnog karaktera i da nema dovoljno iskrenih namera,volje i spremnosti da se muslimani i Islamske zajednice prihvate kao partneri u pronalaženju rešenja za aktuelne izazove i probleme. Muslimani i muslimanske institucije često se koriste kao 'broš' koji se samo po potrebi stavi na odeću“, reči su drugog potpredsednika u Centralnom veću muslimana Nemačke koji navodi primer islamske veronauke u školama u saveznoj državi Severna Rajna Vestfalijai projekta deradikalizacija muslimanske omladine.

„Muslimani – Bošnjaci su u odnosu na muslimane iz Turske i arapskih zemalja nažalost ograničenih resursa, pre svega ljudskih i materijalnih. Mi imamo problem asimilacije naših mladih, a ne problem integracije. Naša uloga bi trebalo da bude mnogo veća nego do sada i nadam se da će nova generacija mnogo hrabrije i profesionalnije da se uključi u razne projekte integracije u nemačkom društvu“, kaže prof. Hadžić.

Nova generacija je nada i odgovornih u IZBNJ. „Nadam se da ćemo uspeti da kroz pokrenute procese unutar naše organizacije, postavimo našu zajednicu još bolje i kvalitetnije u kadrovskom i organizacionom smislu. Posebno je potrebno uvezati veći broj mladih i svestrano obrazovanih ljudi na svim nivoima. Samo na taj način, bićemo u stanju da delujemo prodornije i efikasnije u afirmisanju istinskih vrednosti naše vere“, kaže Atlagić.