Brdo problema na samitu EU
10. decembar 2020.
Nemačko predsedavanje Savetu EU od jula do decembra nije proteklo kako je planirano. To je Angela Merkel priznala dan uoči samita u Briselu: „Šteta što mnogo toga nismo uspeli da sprovedemo“, rekla je kancelarka pred poslanicima u Bundestagu.
Poslednji Samit Evropske unije ove godine trebalo je da bude glamurozan završetak drugog predsedavanja Uniji Angele Merkel u njenoj političkoj karijeri koja se bliži kraju. Ali, pandemija korona-virusa, Britanci, Mađari, Poljaci i turska vlada – pomrsili su joj računicu. Nerešeni problemi koje bi šefovi država i vlada 27 članica trebalo da reše na sastanku uživo, nagomilali su se na samom kraju.
-pročitajte još: Proširenje EU u ćorsokaku
Pravna država i budžet
Još se pregovara o vladavini zakona u Mađarskoj i Poljskoj, koja je, prema mišljenju Evropske komisije i Evropskog parlamenta, ozbiljno ugrožena. Da bi sprečili preispitivanje vladavine zakona, te dve zemlje stavile su veto na usvajanje kompletnog sedmogodišnjeg budžeta EU od 1,1 bilion evra.
-pročitajte još: Spor oko budžeta EU, a Merkel da pronađe rešenje?
Premijer Mađarske Viktor Orban tvrdi da se radi o „odbrani nezavisnosti Mađarske“, i da se EU sprema da „podjarmi državu kao nekada Sovjetski Savez“. Za taj argument, osim Poljske, preostalih 25 članica EU nisu imale razumevanja. One su insistirale na mehanizmu pravne države u budžetu, jer to je na kraju ono što je dogovoreno na četvorodnevnom samitu o budžetu početkom jula.
Ono što je posebno razljutilo nemačku kancelarku jeste to što Poljska i Mađarska blokiraju i paket pomoći za saniranje štete nanesene pandemijom teškog 750 milijardi evra. A on je preko potreban da se ponovo pokrene ekonomija.
Na kraju je nemački ambasador pri EU Mihael Klaus pregovarao sa svojim kolegama iz Poljske i Mađarske o dodatnoj deklaraciji o mehanizmu pravne države, o čemu sada promišljaju te dve države. Deklaracija predviđa dodatne korake i intervenciju Evropskog suda pravde, kako bi se zaista mogao povesti postupak protiv neke od država-članica EU.
U noći uoči samita to je trebalo da bude provereno i u četvrtak zapečaćeno. Tako bi budžet mogao, kao što je i planirano, da stupi na snagu 1. januara. Nekadašnji predsedavajući Evropskom savetu, poljski demohrišćanin Donald Tusk, zadovoljan je što je „ucena“ Poljske i Mađarske na kraju bila bezuspešna.
Turska
U još jednom konfliktu, napetom odnosu između Evropske unije i Turske, nema naznaka rešenja. „Turski predsednik Erdogan nije spreman na dijalog“, izjavio je nemački državni ministar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Mihael Rot.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izrazila je razočaranje jer turski vlastodržac nije bio spreman da razgovara sa članicama EU Grčkom i Kiprom o spornoj eksploataciji gasa u istočnom Sredozemnom moru. Naprotiv, Redžep Tajip Erdogan dopustio je bušenja u spornim teritorijalnim vodama neposredno uoči samita.
Nemačko predsedavanje predlaže da se uvedu sankcije pojedinim građanima Turske i preduzećima, uključenim u istraživanja gasa, ali ta veoma ograničena kaznena akcija neće biti dovoljna za Grčku i Kipar.
Turski predsednik već je izjavio da se ne plaši sankcija Evropske unije. Pojedine države EU, pre svih Austrija, zalažu se za prekid pristupnih pregovora sa Turskom. Uprkos svim napetostima poslednjih godina, Turska i dalje zvanično želi da pristupi EU.
Klima
Na pregovaračkom stolu je i cilj EU o zaštiti klime do 2030. Naime, u odnosu na 1990. godinu, trebalo bi da se za 55 odsto smanji emisija ugljen-dioksida. A u 2050, Evropska unija želi da njena privreda bude u potpunosti neutralna u pogledu klime.
Poljska je pre svih skeptična s obzirom da u velikoj meri zavisi od proizvodnji električne energije od uglja. Ne zna se da li će premijer Poljske na samitu i po tom pitanju uložiti još jedan veto. U krugovima Evropskog saveta govori se da jedna članica želi „više jasnoće“ o tome šta klimatski ciljevi za nju znače u ekonomskom smislu. Drugim rečima, ako dođe do najgoreg, ona želi više sredstava iz budžeta EU za restrukturiranje svog energetskog sektora.
Prema Pariskom sporazumu o klimi, EU je zapravo do februara 2020. morala da predstavi svoje ciljeve za zaštitu klime. Udruženja za zaštitu prirodne sredine ukazuju da cilj o smanjenju emisije ugljen-dioksida za 55 odsto nije dovoljan da se smanji globalno zagrevanje.
Bregzit
O situaciji u pregovorima o trgovinskom sporazumu sa Ujedinjenim kraljevstvom, šefove država i vlada EU informisaće predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
„Diskusija nije planirana“, napisao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u pozivnici za samit. I još je dodao: „Držimo se svog pregovaračkog mandata“.
-pročitajte još: Razvod je skup za EU, još mnogo skuplji za Britaniju
Migracija, konferencija o budućnosti, SAD...
U poslednjih pola godine EU nije napravila napredak s nameravanom novom regulacijom migracija. Evropska komisija je istina predložila izmenjena pravila u procesu dodeljivanja azila i raspodele izbeglica, o kojima države-članice do samita nisu nijednom diskutovale, bez obzira na pritisak nemačkog ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera.
Najveći kočničari su i tu – Poljska i Mađarska, zajedno sa drugim istočnim državama-članicama.
Veličanstveno najavljivana „Konferencija o budućnosti Evrope“, na kojoj bi trebalo da se razmenjuju mišljenja o reformi EU – nije ni počela. Pandemija je sprečila sastanke uživo. Političari u svojim zemljama su više u modusu kriznog menadžemnta, nego što u vidu imaju budućnost EU. Uočljiv je, međutim, napredak u strategiji za Afriku i jedinstvenoj politici prema Kini.
Učesnici samita će biti jedinstveni i kada su SAD u pitanju. Svi su za novi početak u odnosima s najvažnijim saveznikom, nakon poraza nepredvidljivog Donalda Trampa. To znači da bi o trgovini i bezbednosnom partnerstvu trebalo nanovo da se razgovara sa budućim predsednikom Džozefom Bajdenom.
A koliko bi Evropska unija trebalo da deluje strateški autonomno – to je ponovo sporno. Francuski predsednik Emanuel Makron teži opsežnoj nezavisnosti „suverene Evrope“. U Nemačkoj, Poljskoj i drugim zemljama EU radije bi da to bude malo manje. Jer, bez SAD, kako je otprilike izjavila nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer, bezbednost Evropske unije u pogledu Rusije ne može da bude garantovana.