Bregzit, slanina i birokratija
24. avgust 2018.
Katastrofalna verzija: u Velikoj Britaniji uskoro više neće biti sendviča sa slaninom, paradajzom i salatom. Jer, nakon „tvrdog“ Bregzita, dakle bez sporazuma sa EU, u martu 2019. godine neće više biti moguće uvoziti salatu iz Španije. Kao ni paradajz, ni slaninu. Taj sablasni scenario već nedeljama kruži po britanskim medijima. Da li je reč samo o zastrašivanju ili će predstojeći Bregzit Velikoj Britaniji zaista doneti nestašice omiljenih sendviča?
Nadležni ministar se trudi da odagna te kulinarske strahove. „Naravno da će nakon Bregzita i dalje sendviča sa slaninom, paradajzom i salatom“, izjavio je Dominik Rab. On se pritom pre svega oslanja na dobru volju Evropljana jer, kako kaže, u njihovom je interesu da se razmena nastavi. Kritičari smatraju da je tu u stvari reč o njegovoj želji, jer EU sa svoje strane naglašava važnost pravne regulative.
Brisel insistira na pravnoj sigurnosti
Rab je objavio više od 20 planova za različita područja, od ekonomije, do običnog života, za slučaj da dođe do „tvrdog“ Bregzita. Do kraja septembra broj tih scenarija trebalo bi da poraste na oko 80.
Kada je reč o farmaceutskoj industriji, vlada u Londonu najavila je sigurnosnu kontrolu EU „paušalno priznati“. Navodi se recimo da će biti moguće i dalje, bez novih prepreka, uvoziti medikamente iz Evrope. „Vlada želi da deluje pragmatično i da ne prouzrokuje poremećaje“, izjavio je Rab. On insistira na tome da će se EU ponašati upravo tako, dakle da će i ona dozvoliti prolaz britanskih medikamenata preko granice bez provere.
U pozadini svega se, na osnovu dosadašnje britanske interpretacije budućeg stanja, ipak postavljaju određena pitanja. Jer već u narednoj rečenici Rab naglašava da se podrazumeva da će se Ujedinjeno kraljevstvo odmaći od pravila EU, ako to smatra ispravnim. Pod terminom „nastavak bliske povezanosti s evropskim propisima“ se podrazumeva, kaže Raab, samo vreme neposredno nakon Bregzita.
Ali Evropska unija insistira na pravnoj sigurnosti kada je reč o budućoj suradnji.
Kraj slobodnog robnog prometa
Što se tiče evropskih projekata, poput naučnog programa „Horizont 2020“, „Erasmusa“ za studente ili razvojne pomoći EU, britanska vlada želi da i dalje učestvuje u njima kao punopravni partner. Rab to ne govori, ali u tome se krije priznanje da je zajedništvo sa EU u određenim područjima – nezaobilazno.
I kada je reč o životnim namirnicama, London želi da u početku nastavi da se pridržava pravila EU kako bi se njihov uvoz i izvoz nastavio, odnosno da bi salata, paradajz i slanina za omiljene britanske sendviče zaista stigli na police britanskih prodavnica. Radi se na tome da se pripreme novi formulari za carine i porez na dodatu vrednost za izvozno orijentisanu privredu. Ono što je u svakom slučaju jasno iz tih britanskih planova jeste da će se tamošnja ekonomija suočiti sa novom gomilom birokratije i da neće moći da spreči usporavanje na granicama. Slobodan protok robe, onakav kakav poznajemo, biće okončan.
Sve će to u svakom slučaju biti skupo: na već planiranih 700 miliona funti, britansko Ministarstvo finansija moraće da uračuna i dodatne tri milijarde za ono što sledi kao posledica Bregzita. Trebalo bi da bude zaposleno dodatnih 9.000 službenika i hiljadu dodatnih carinika.
Nema pristupa bankovnim računima?
Mnogo toga dakle, tokom priprema za „tvrdi“ Bregzit ostaje nejasno – recimo pitanje prava građana EU i Velike Britanije na obe strane Lamanša. Nedavni izveštaji prema kojima bi britanski penzioneri u Španiji mogli da imaju probleme da dobiju svoje penzije iz Velike Britanije, indirektno su potvrđeni. Kako se može čuti u Londonu, moglo bi da se dogodi da bude problema sa pristupom bankovnim računima. Ali Rab pokušava da smiri situaciju i tvrdi će, i u slučaju da dogovor ne bude postignut, ipak biti dovoljno dobre volje na obema stranama da se nastavi praktična saradnja i da se ispune obaveze definisane ugovorom.
Što se Severne Irske tiče i pitanja kako će izgledati tamošnji prekogranični promet (pre svega robe, ali i ljudi), vlada u Londonu jednostavno upućuje na Dablin. To je inače i dalje najveći problem u pregovorima sa Briselom: dve strane se nimalo nisu približile. „U slučaju nužde, moraće da se postigne dogovor sa irskom vladom“, izjavio je britanski ministar za Bregzit o toj osetljivoj temi. On u svakom slučaju insistira na brojnim, pojedinačnim rešenjima s državama-članicama EU s kojima bi, u slučaju krize, mogli da budu dogovoreni detalji.
Uprkos svemu, Bregzit će „biti veličanstven“
Dominik Rab ima težak zadatak da Britancima, paralelno s pregovorima, usadi oduševljenje za Bregzit i da ih pripremi za nadolazeće probleme. „Priznajem da postoje kratkoročni rizici u vezi s Bregzitom“, izjavljuje ministar – da bi već sledećoj rečenici naglasio: „Moramo da iskoristimo mogućnost Bregzita.“
Rab nije rekao da koliko je realno da neće doći do sporazuma o Bregzitu. On naglašava da sve svoje snage usmerava na to da dođe do dobrog dogovora sa EU i tvrdi da je takav dogovor moguć. Za razliku od svog prethodnika, Rab želi da u Briselu pregovara bez pauze za pripreme.
Tzv. „Bela knjiga“ vlade u Londonu , iza koje se krije predlog premijerke Tereze Mej, „odlična je osnova za to“, smatra Rab. U njoj, prema njegovim rečima, britanska vlada pokazuje spremnost na kompromis i isto to očekuje i od Evropske unije.
Ono što premijerka želi jeste carinski sporazum bez graničnih kontrola i neka vrsta unutrašnjeg tržišta, ali samo za robu. Te dve želje EU u toj formi ne želi da prihvati, jer smatra da to nije sprovodljivo, odnosno da je nespojivo sa osnovnim evropskim načelima i pravilima.
Sve dok Rab od svoje premijerke ne dobije manevarski prostor za dalekosežne kompromise, ne može biti suštinskog napretka u pregovorima. Tereza Mej, međutim, nema manevarskog prostora. Jastrebovi u njenoj stranci već je napadaju zbog dosadašnjih ustupaka. Koliko je onda verovatno da ne dođe do dogovora o Bregzitu? Kako vreme odmiče, a približavanja stavova dveju strana nema, to postaje sve verovatnije.