Briga o porodici ili prazne reči?

Nemačka ministarka za porodicu Kristina Šreder sazvala je u Berlinu samit, čiji cilj je bio da se pomogne zaposlenima da usklade posao i porodicu. „Samitu o porodici“ prisustvovali su predstavnici sindikata i nemačkih privrednika, kao i kancelarka Angela Merkel. Ministarka Šreder predložila je uvođenje pravne procedure da bi mlade majke mogle da zahtevaju da se vrate na puno radno vreme. Međutim, privrednici su ostali hladni. Nemačka štampa većinom smatra da je Samit bio besciljan:

Nirnberger nahrihten: „Samit, pa to zvuči važno. Asocira na teške pregovore, o epohalnim odlukama. Nažalost, Samit o porodici koga je juče (12.3.) sazvala ministarka iz CDU, Kristina Šreder, nije imao veze sa tim. Predstavnici privrednika su od početka jasno stavili do znanja šta misle – dodatni zahtevi od države nisu dobri. I Šrederova nije baš poznata po tome da je težak partner za pregovore.“

Noje oznabriker cajtung podseća da su dobro obrazovane žene na tržištu rada traženije nego ikad: „Šta je dobro za porodicu? Ako porodica ima poreske olakšice? Ako postoji kompletna briga za jednogodišnjake, da bi majka mogla da radi? Za zaposlene ili preduzeća, izraz 'dobro za porodicu' često se svodi na novčane beneficije. Ali to viđenje je preusko. Nažalost, tako se iz vida gubi ono što je dobro za decu. Premalo se priča o tome da porodice ne moraju se upravljaju ka tržištu rada, već to tržište mora da se približi porodici. Samo zbog toga su važni Samiti o porodici poput onog od juče. Ipak, samit, sam po sebi, takođe donosi malo – simbolične akcije ili zvučne tvrdnje. Toga ima i više nego dovoljno. Potrebna su dela: na primer, ako predstavnici privrede objasne da za povratak na puno radno vreme nisu neophodni novi zakoni, moraju da pokažu dokaze. Istovremeno, za porodicu bi bila korisna nova kultura rada, koja obraća pažnju na decu i roditelje. Kultura koja bi porodici dala vremena za igralište, za čitanje naglas, za sport, za koncert muzičke škole ili za roditeljski sastanak. Lepe reči nisu dovoljne. I ako to postane stvarnost, biće neophodni novi zakoni.“

Problem su prepuni vrtići

Rajn-nekar-cajtung: „Posao sa skraćenim radnim vremenom ne bi trebalo da bude ubica karijere, kaže ministarka za porodicu Šreder. U pravu je. Posledica koju ona izvlači iz toga, je neverovatna: uklapanje posla i porodice treba pomoći pravnom procedurom za dobijanje punog radnog vremena. Međutim, prepune ustanove za brigu o deci osnovni su razlog protiv povratka na puno radno vreme. Poslodavci već godinama pozdravljaju sve što majke vraća na tržište rada, i to što pre. Oni odbijaju novu pravnu proceduru sa dobrim razlogom. Ako dve radnice, koje rade pola radnog vremena, zajedno pokrenu tužbu da obe dobiju puno radno vreme – to je možda jedno radno mesto previše u tom trenutku. Poslodavci bi tako bili manje spremni da ponude radne mesta sa skraćenim radnim vremenom. To bi dodatno otežalo postepen početak rada nakon bavljenja decom.“

Algemajne cajtung iz Majnca tvdi da pojedini ljudi u vladajućoj koaliciji misle „da su minimalci đavolja rabota i primoravaju priličan broj ljudi da rade prekovremeno ili na dva posla, da bi na kraju meseca imali bar donekle pristojnu platu. Svest o porodici? Mnogim muškarcima i ženama je možda u grlu zastao gorak smeh. Koliko nerealna može da bude predizborna kampanje?“

I Ofenburger tageblat kritikuje skup ministarke Šreder: „Ono što je nemačka vlada tamo inscenirala, trebalo je da bude Samit o porodici. Pa dobro, ako samit definišemo tako da par poznatih ljudi sede zajedno i razmenjuju lepe, ali neobavezne reči, tada je susret sa kancelarkom i njenom ministarkom za porodicu juče bio potpuni uspeh. Ali odatle nije proizašlo ništa. Namere, najave, banalnosti – porodična politika u Nemačkoj se i dalje sastoji od dečijeg dodatka i… prazne slame.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković