Briga za slonove i druge teme

U Kukshavenu se građani žale da „još nema zakona koji zabranjuje cirkuske predstave sa egzotičnim životinjama“, o čemu piše i lokalni dnevnik Kukshavener nahrihten: „ova tema je uzburkala duhove. Mnogi građani su se ovih dana obratili veterinarskom uredu kukshavenškog okruga u brizi zbog sudbine slonova u cirkusu Renc internacional, koji trenutno gostuje preko puta Realove samoposluge.“U cirkusu ima i drugih životinja, recimo, kamila, ali građani se posebno interesuju za „debelokošce koji na livadi pred šatrom privlače najveću pažnju.

Ali, građani su podeljenih mišljenja kada je reč o pitanjima: da li je odnos prema slonovima primeren, odnosno, da li se prema njima postupa na način primeren vrsti. Dr. Ditrih Fos, šef Veterinarskog ureda, sa svojim saradnicima je došao u cirkus i utvrdio da nema povreda kako životinja, tako ni zakona. Proverene su i cirkuske knjige i konstatovano da su životinje uredno registrovane.“Pored teksta o ovom problemu, ima i slika ograđenih slonova i kamila ispred šatre, uz potpis sa podatkom koga nema u samom članku: „prema izjavi jednog cirkuskog radnika, ograda je osigurana strujom“….

Dnevnik Šaumburger nahrihten (Šaumburg) piše o tome kako su se policajci u okrugu Bremena podelili u motorciklističke „bande“ po uzoru na takozvane „rokerske gangove Hels endželsa i Bandidosa“. Najveća grupa policajaca se prozvala „Plavi vitezovi“ i obišla okrug na teškim dvotočkašima: „Mišljenja o motorciklistima uvek su bila podeljena. Plavi vitezovi se bore protiv njihovog lošeg imidža. Članovi te grupe su sušta suprotnost lošim momcima: to su policajci, te pripadnici pravosuđa i carinske službe. Plavi vitezovi vuku korene iz SAD – tamo su policajci sredinom 70-ih godina formirali prve grupe koje su imale da posluže kao antipod kriminalnim Paklenim anđelima. 1984. je u Nemačkoj osnovana prva grupa Vitezova, a danas ih ima 34.“ Zanimljiv je kriterijum za odabir članova, koji je objasnio predsednik bremenske grupe Ralf Hibner: „Članovi mogu postati ljudi koji imaju pravo da hapse.“ Hibner priznaje: „Mi nismo anđeli. Sigurno je svako od nas već neki put vozio prebrzo. Ali, mi vozimo mnogo pristojnije od drugih.“

Ali, sve ovo ne znači da u nemačkoj provinciji tokom leta nema i krupnijih događaja od brige za cirkuske slonove ili karavana motorciklista koji „smeju da hapse“: list Milaker tageblat piše da je u Milaker-Lomershajmu počelo ni manje ni više nego „Novo računanje vremena“, jer je pušten u pogon novi uređaj za prečišćavanje vode. „Pozitivno dejstvo modernizacije“, piše ovaj dnevnik, „jeste smanjivanje potrošnje struje čitavog postrojenja sa 2,2 miliona na 900.000 kilovat-sati, što odgovara količini struje koju potroši 350 do 400 domaćinstava i uštedi od 570 tona ugljen-dioksida. Proteklog vikenda je u novom postrojenju održan dan otvorenih vrata na kome je građanima odgovarano na sva pitanja o – kanalizaciji.“

Dnevnik Kamon.de piše o tome da „od petka 1. velika komora suda u Hagenu vodi proces protiv dvojice mladih (19 i 20 godina) Verdoljana koji su u različitim sastavima i ulogama učestvovali u dva napada na igraonice u Verdolu i jednom napadu u Balveu. Prvog dana suđenja jednu od pljački je opisala 46-godišnja radnica igraonice kojoj su 5. marta dvojica mladića za pultom zapretila nožem, primoravši je da im iz kase da 740 evra. Ona je tom prilikom prepoznala jednog od napadača, iako su obojica bili maskirani. No, stariji od njih se opredelio za kostim Deda mraza koji je ukrao iz školskog magacina. Ali, maska je bila premala za njegovo lice, a baš to lice je bilo gost igraonice – samo sat vremena pre napada. Ono je i priznalo da je učestvovalo u pljačkama, ali ne zna se ko su kompanjoni koji su ga pri tome pratili – očigledno bolje prerušeni. Naslov teksta glasi: „Tri pljačke i jedno priznanje“.

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov I. Leon