Brige NATO za budućnost kosovske misije

List Frankfurter Algemajne Cajtung izveštava: Pošto je Litvanija ovih dana najavila da će 30 vojnika poslednji put poslati na Kosovo, jedan od diplomata je konstatovao: „Kada se veliki ljuljaju, mali se zaklanjaju iza njih“. Pod „veliki“, mislio je na slučaj Španije. Otkako je španska vlada saopštila da će svojih 632 vojnika povući sa Kosova, u NATO su nastale ozbiljne brige o budućnosti misije. Pre svega zbog jednostranog koraka Španije. U operaciji NATO do tada je važilo gvozdeno pravilo: „zajedno ulazimo, zajedno ćemo i istupiti“. Španci su međutim odlučili da se povuku bez razgovora sa saveznicima.

„Loš“ primer Španije?

Ministarka odbrane Karme Čakon objavila je odluku pred novinarima, a da prethodno nije obavestila saveznike. „Vest je već bila objavljena u medijima, kada smo dobili obaveštenje od Španije“, preneo je jedan od diplomata u NATO. Nemačka se u ovoj situaciji oseća da je „povučena za nos“ jer je njenom ministru odbrane Francu Jozefu Jungu prilikom posete Španiji sredinom februara, u pismenoj formi potvrđeno da će španski kontigent ostati na Kosovu. Nemačka u ovom trenutku u okviru trupa Kfora ima kontigent od 2100 vojnika. U Nato strahuju da bi postupak Španije mogao da bude primer drugima, iako su diplomate svesne da posledice finansijske krize teško opterećuju pojedine saveznice. „Na godišnjicu nezavisnosti Kosova 17. februara na ulicama je bilo mirno, kao i 24 marta, deset godina nakon vazdušne kampanje Nato“ navedeno je iz diplomatskih krugova. Saradnja Kfora sa Srbijom je dobra. Sve govori u prilog tome da na Kosovu možda vrlo brzo neće biti potrebne trupe od 15 000 vojnika, koje bi trebalo da zastraše izazivače nemira u i izvan Kosova.

Siguran u pobedu?

U nečemu se premijer najmanje zemlje u jugoistočnoj Evropi razlikuje od drugih na Balkanu i EU: visinom od 1,90 on je premašio gotovo sve; sa 18 godina na vlasti on je takođe u vrhu politike duže nego bilo ko drugi u Evropi, i konačno, on sa svojih 47 godina još uvek pripada „mlađima“, a već skoro umoran od dužnosti. Veliki broj poznavaoca prilika u Podgorici pretpostavlja da on još jednom nastupa na parlamentarnim izborima u nedelju, kako bi mogao da organizuje svoje naslednike i oprosti se od političke scene. Upitnici javnog mnjenja prognoziraju da bi vladina koalicija mogla dobiti jasnu većinu od više od 50 odsto glasova. Ukoliko se Đukanovićeva kalkulacija na ovim izborima ostvari, što s obzirom na rascepkanost i demoralizaciju u redovima opozicije, neće biti nikakvo čudo, učvrstiće se mit o čoveku koji je zahvaljujući kuraži uspeo u svemu što je hteo. Činjenica je da on pripada malom broju političara koji u duagoj karijeri nisu podlegli zbog strateške greške. U Podgorici niko ne sumnja u to da će Đukanović i dalje ostati na vrhu piramide moći, zaključuje Frankfurter Algemajne Cajtung.

Vojnici prepušteni sami sebi?

Opunomoćenik Bundestaga za pitanja odbrane Robe je sa neuobičajenom otvorenošću kritikovao ponašanje visokih oficira Bundesvera, piše Zidojče cajtung. „Poverenje u visoke oficire i političko vođstvo je sve manje, naveo je Robe u svom godišnjem izvštaju.“ Pre svega motivacija lekara u redovima Bundesvera je uzdrmana iz korena. Prvostepeno zbog preteranog opterećenja u akcijama u inostranstvu, naveo je Robe i zahtevao da društvo pokloni veću pažnju vojnicima. U redovima vojske je veliki broj onih koji se u suočavanju sa brojnim problemima osećaju zapostavljenim od visoko rangiranih oficira. To se loše odražava na motivaciju. Atmosfera nezadovoljstva odražava se takože i na atraktivnost Bundesvera u očima budućih vojika, koji su pod hitno potrebni.

Duga ruka Izraela

Još od promašenog Libanskog rata pre dve i po godine Izraelski bezbednosni krugovi intenzivno su zaokupirani pokušajima da osnaže svoj potencijal zastrašivanja.Napadi na ciljeve u Libanu i Siriji proteklih meseci trebalo bi da neprijatelja uteraju u strah. Medijima je zbog vojne cenzure zabranjeno da o tome izveštavaju. U pokušajima obraćanja ministarstvu odbrane i inostranih poslova nailazi se na ćutanje. Američki TV CBS objavio je da su izraelski ili američki borbeni avioni u januaru u Sudanu bombardovali jedan konvojkoji je prenosio oružje za militantne Palestince u pojasu Gaze. Prilikom napada ubijenoj je 39 ljudi iz Sudana, Eritreje i Etiopije, a razoreno 17 kamiona. Svi izraelski mediji izvestili su u četvrtak o navodnoj vojnoj akciji u 1 200 km udaljenom Sudanu, pozivajući se na CBS. Britanska agencija Rojters prenela je u četvrtak da su dva visokorangirana sudanska političara potvrdila aikcije borbenih aviona u januaru.