1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Brisel: Šta može da donese prvi susret Vučića i Kurtija?

14. jun 2021.

Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti prvi put će ”oči u oči” razgovarati o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine - u utorak u Briselu. Dva jaka lidera sa dva jaka mandata - brže do problema ili rešenja?

https://p.dw.com/p/3urJq

Dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa traje već 10 godina, a nastaviće se sastankom na najvišem političkom nivou 15. juna kada će za isti sto u Briselu po prvi put zajedno sesti predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i kosovski premijer, Aljbin Kurti.

Iz EU, koja je glavni posrednik u ovom procesu, pred novu rundu poručuju da je jedino očekivano i izvesno da se Vućić i Kurti sastanu, a da se ne mogu predvideti niti eventualni rezultati razgovora niti potencijalni sledeći koraci u procesu.

”Oba sagovornika su se obavezala da će doći na sastanak u utorak. Ništa dalje od toga ne možemo da planiramo. Da li će naći zajednički jezik ili ne, da li će svi biti konstruktivni, da li će se dogovoriti kako dalje sa procesom ili neće, sve to ostaje da se vidi u utorak”, navode diplomatski izvori iz Evropske službe za spoljene poslove.

Ovako oprezne procene posrednika u dijalogu zasnovane su na činjenici da dva pregovarača dolaze u Brisel sa potpuno različitim pozicijama kada je u pitanju gotovo sve: od okvira, principa, sadžaja pa do ishoda dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Za premijera Kosova, njegovim ulaskom u proces pregovora počnje ”novi dijalog”, koji se, kako kaže Kurti, ne može nastaviti na onome što su prethodne vlasti u Prištini radile.

”Želimo dobro pripremljen dijalog gde ćemo svi biti ravnopravni”, navodi Kurti i ponavlja lični stav da rešenje dijaloga vidi u međusobnom priznanju.

Za predsednika Srbije međusobno priznanje ne dolazi u obzir. Vučić rešenje vidi u kopromisu, koji ”široko definiše” odbranom državnih i nacionalnih interesa Srbije i srpskog naroda. Beograd na prvo mesto svojih interesa u dijalogu trenutno stavlja formiranje Zajednice srpskih opština. Na stav Kurtija da na teritoriji Kosova ne može biti formirana jednoetnička zajednica, Vučić mu poručuje da ni ne dolazi na sastanak u Brisel ako ne želi da razgovara o formiraju ZSO.

Da li će biti intrevencije Bajdena? 

Imajući u vidu ovako različite pozicije, kao i čenjenicu da se dva lidera po prvi put sreću ”oči u oči”, dok su do sada samo ”na daljinu” komentralisali međusobne stavove, u EU predviđaju moguće scenarije.

Žozep Borel
Žozep BorelFoto: Imago Images/Seeliger

”Ako sve krene u pozitivnom pravcu, možda se lideri odluče da nakon sastanka, predviđenog da traje oko 4 sata, nastave razgovore na bilateralnom ručku što ćemo im svakako omogućiti. Ako dođe do nepredviđene situacije, problema ili se neko od sagovornika ne složi sa nastavkom procesa, šef diplomatije EU, Žosep Borel, je spreman da o tome već istog dana, lice u lice, razgovara sa predsednikom SAD, Džozefom Bajdenom, sa kojim se sastaje u okviru samita EU SAD”, navode EU diplomatski izvori.

Primetno je da od promene administracije u Vašingtonu, EU sve češće govori u množini o ”očekivanjima EU i SAD” od Beograda i Prištine. Nakon što je Aljbin Kurti otvoreno dao do znanja Briselu da će se na razgovorima sa Beogradom pojaviti kada ”bude bio spreman”, a ne kada to najavi glavni EU posrednik Žosep Borel, od Vašingtona se očekuje da iskoristi svoj uticaj i ”spremi” kosovskog premijera za konstruktivne pregovore. 

Dva lidera sa jakim mandatima - problem ili rešenje?

Poznavaoci lika i dela Kurtija upozoravaju da je on ”teži za saradnju ” i za Brisel, ali i za Vašington - od njegovih prethodnika na čelu kosovskih vlasti i u dijalogu sa Beogradom.

Kao svojevrsan odgovor kosovskom premijeru EU pred sastanak u utorak naglašava da ”nema novog dijaloga” već da je u pitanju proces koji traje od 2011. godine i koji je ”ostao isti bez obzira na promene partnera u razgovorima i vlade u Beogradu i Prištini”.

U jednom od radnih dokumenta Evropske službe za spoljne poslove, predstavljenom Savetu EU prošlog meseca, predviđa se mogućnost da do kraja 2021. dođe do postizanja pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine.

Mnogi bi to ocenili kao neosnovani optimizam u situaciji kada se ne može predvideti ni tok samo jednog sastanka. Sa druge strane, ako dva lidera sa tako neosporno jakim mandatima dobijenim od građana uspeju da nađu prostor između interesa i kompromisa, možda rešenje ”kosovskog pitanja” nikada nije bilo bliže.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu