Britanija: super-brzi Internet za sve?

Plasirajući novu digitalnu politiku, britanski premijer Gordon Braun, pozvao se na slavnu britansku industrijsku prošlost. Viktorijanci su gradili puteve, mostove i železnicu, rekao je Braun. A on planira da napravi nešto slično u eri informacionih tehnologija - brzi Internet za sve.

„Britanija će predvoditi svet. Iskoračićemo još jednom u budućnost, time što ćemo postati digitalna prestonica sveta. Investiraćemo gde je neophodno, pritom nećemo zapostaviti nikoga: porodice, domaćinstva, kompanije. Svi će imati pristup brzom Internetu u najbržem mogućem roku“, entuzijasta je Braun.

Stari sistem telefonskog modema je imao brzinu od 56 kilobita u sekundi. Ali širokopojasni internet je najmanje deset puta brži mada može biti i čak 2.000 puta brži. To znači da kompanije i pojedinci mogu da „skidaju“ fajlove sa Interneta i šalju podatke rekordnom brzinom, čime znatno povećavaju svoju produktivnost.

Neki nemaju ni „spori“ Internet

Ipak oko 15 odsto Britanaca uopšte nema pristup Internetu. Najčešći razlog tome je što žive u ruralnim krajevima, daleko od najbliže telefonske razmene. Jedna od onih koji imaju pristup Internetu, Lesli Elen Dring, kaže da nailazi na brojne prepreke. „Jutros mi je trebalo 35 minuta da se ulogujem, samo da uspostavim vezu“.

Lesli živi u seocetu, 50 kilometara od Londona. Ona pokušava da radi od kuće, ali to je teško bez Interneta. „Nije fer! To je diskriminacija ljudi koji nemaju Internet. Mi ne možemo da radimo od kuće, a naša deca ne mogu da rade domaći. Nemamo pristup sajtovima o porezima ili o informacijama koje vlada pokušava da progura“, ogorčena je Lesli.

Britanska vlada namerava da u roku od tri godine svakome omogući pristup širokopojasnom Internetu sa brzinom od najmanje dva megabita u sekundi. Takođe predlaže da pokrene mrežu optičkih vlakana koja se sada proširuje na celu Britaniju. Ona će omogućiti još brži pristup Internetu. Džejms Sanders je u londonskom predgrađu Vembli instalirao taj sistem u novom bloku apartmana.

„Našim korisnicima je dostupna brzina od 100 megabita u sekundi. Zapravo, dok se ja pomerim odavde do tamo, već sam „skinuo“ 60 minuta programa koji mogu odmah da koristim. Tako ljudi više ne moraju da čekaju na „daunlodovane“ sadržaje. Naprotiv, mogu da ih pogledaju skoro u momentu kad ih zatraže“.

Za „Digitalnu Britaniju“ treba mnogo para

Međutim instaliranje kabla od optičkih vlakana jeste skupo. Britanski telekomunikacioni operateri planiraju samo da pokriju lako dostupne gradove i predgrađa u kojima živi tek polovina Britanaca. Vlada sada predlaže povećanje poreza za jedan dolar za svaku fiksnu telefonsku liniju, kako bi se pomoglo finansiranje nacionalne mreže optičkih vlakana.

Ipak kritičari izveštaja o Digitalnoj Britaniji tvrde da tzv. taksa za širokopojasni Internet neće ni približno obezbediti dovoljno novca. Portparol opozicije Džeremi Hant kaže:

„Taksom će se sakupiti oko 150 miliona funti godišnje. A troškovi uvođenja širokopojasnog interneta u svim ruralnim krajevima iznose oko tri milijarde funti!“

Nije sve tako ružičasto

Drugi kritičari ističu da Britanija mora mnogo toga da nadoknadi ako želi da postane digitalna prestonica sveta. U Južnoj Koreji recimo, Internet od 100 megabita u sekundi je široko rasprostranjen.

Telekom i analitičari novih medija su mlako prihvatili ideju o digitalnoj Britaniji. Savetnik za investicije Piter Bazalget kaže da postoji suštinski problem s bluprintom. Vlada se ne pita da li će potrajati.

„Projekat Digitalna Britanija je tekovina jedne umorne vlade. Ima dosta dobrih ideja, ali moramo se zapitati koliko je toga ostvarivo. Jer dobar deo projekta su predlozi, konsultacije... Mislim da moramo da kažemo da u sledećih devet, deset meseci – poslednjih dana ove vlade – mnogo toga neće biti ostvareno“.

A neki kritičari čak tvrde da će zadati cilj Vlade, o pristupu brzom Internetu za sve, verovatno biti ostvaren za mnogo godina, a možda ni tada. Na kraju možemo samo reći, da će revolucija širokopojasnog Interneta imati dobitnike i gubitnike, baš kao i industrijska revolucija.

autori: Stefon Bird/Ivana Ivanović

odg. urednik: Nemanja Rujević