Britanijo, sat neumoljivo otkucava

Britanska premijerka Tereza Mej „preživela“ je glasanje o poverenju u sopstvenoj partiji. Ali sad i dalje otkucava, a Velika Britanija kao da nije u stanju da shvati da vreme curi, upozorava Robert Tarner.
Robert Tarner
Robert Tarner

Draga Britanijo,

Politika | 11.12.2018

Stvarno? Stvarno imaš vremena za sve ovo? Kako sada stvari stoje, ti ćeš za nekoliko nedelja da „izletiš“ iz Evropske unije – bez dila. Bez obzira šta o tome kažu jastrebovi koji su za Bregzit, to bi bila katastrofa.

Ukoliko tvoji poslanici ne usvoje sporazum o razvodu braka ili suspenduju član 50, ti ćeš se suočiti s „tvrdim“ Bregzitom.

Zašto onda traćiš skupoceno vreme na internu stranačku politiku? Da premijerka nije „preživela“ glasanje o poverenju, potraga za novim šefom vlade mogla bi da potraje i do šest nedelja. A ti imaš samo još 14 sedmica do 29. Marta (datum izlaska iz EU, prim.red).

Dan odluke

Naravno, izbor reči u ovom slučaju nije slučajan. Samo pokušavam da sa tobom razgovaram na jedinom jeziku koji su neki od vas očigledno u stanju da shvate. „Velika Britanija je promenila premijera u maju 1940. – usred mnogo veće nacionalne krize od ove sadašnje. Ako nešto mora da se uradi, onda mora“, objavio je na Tviteru pobornik Bregzita Bernard Dženkin, nakon što je bilo najavljeno glasanje o poverenju Terezi Mej.

Ali ovo su drugačija vremena. Ovo nije 1940. Ovo nije Drugi svetski rat. Imamo mir već 70 godina, zahvaljujući brižljivo konstruisanom evropskom jedinstvu.

Britanijo, ti sama kreiraš potencijalnu katastrofu. Zašto onda promena baš sad? Zašto se i dalje cepa to osetljivo tkivo koje povezuje ionako podeljenu zemlje?

Da li je moguće na ulici šutnuti limenku, a da se noga istovremeno povlači unazad? Upravo to je ono što ti, čini se, radiš u poslednje dve godine. A da, Tereza Mej mora da preuzme dobar deo krivice za to.

Zbog nepotrebnih prevremenih izbora 2017. godine, dragoceni meseci protraćeni su na predizbornu kampanju, meseci koji su mogli da budu iskorišćeni za intenzivni rad na dilu o Bregzitu. I rezultat tih izbora je bila – još nestabilnija vlada.

Tereza Mej predstavila je prvi predlog sporazuma o izlasku iz EU, takozvani „Chequers agreement“, koji je rezultirao čitavim nizom ostavki visokorangiranih političara.

Povezani sadržaji

Ali vreme je neumoljivo počelo da curi nakon što je bila potrebna čitava večnost da se postigne napredak oko predloga sporazuma. Pa i onda se odugovlačilo s glasanjem o njemu.

Pomalo je ironičan taj prkosni stav Tereze Mej u njenom nastupu ujutru nakon glasanja o poverenju.

Promena na vrhu zemlje „ugrozila bi budućnost naše zemlju“ i stvorila nesigurnost u trenucima u kojima Velika Britanija to sebi najmanje može da priušti, rekla je predsednica torijevaca. I u pravu je. Za samo sedam dana u britanskom parlamentu počinje praznična pauza.

Šta bi neki novi šef vlade uopšte još mogao da uradi pre Bregzita? Da reši domaće zadatke? Sastav parlamenta ne bi se promenio, Vlada svejedno ne bi imala većinu, u parlamentu bi i dalje sedeo isti broj poslanika, od kojih bi većina glasala za ostanak u EU.

Postignuti dogovor po pitanju granice između Irske i Severne Irske ne bi se promenio ni u slučaju da je na čelu vlade neki odlučniji pobornik Bregzita. Sporazum iz Belfasta (ili „Sporazum na Veliki petak“) i EU insistiraju na tome da između Republike Irske i Severne Irske nema klasične „tvrde“ granice. Da je bilo vremena za razjašnjavanje tog pitanja, to bi se sigurno već i dogodilo.

Šta sada Britanijo?

Britanijo, koje su tvoje realne opcije? Novi opšti izbori? Za njih nema vremena. Novi referendum o Bregzitu? Nema vremena. Dogovor s EU po uzoru na dogovor koji imaju Kanada, Norveška ili Švajcarska? Pa znaš li ti uopšte koliko je vremena trebalo da se ti sporazumi postignu?

U tome i jeste problem. Čak i kada bi imala sve vreme ovoga sveta, ti to ne bi uspela da postigneš. Onih nešto više od 48 pobunjenika koji su inicirali glasanje o poverenju premijerki, ignorišu stvarnost misleći da bi neki novi lider mogao da „progura“ drugačiji dil o Bregzitu.

Neće biti drugog i drugačijeg sporazuma. Što je previše, previše je – poručuje Evropa. Sledeći samit EU je u petak. Nema više vremena za nove pregovore.

Vreme curi, a ti Britanijo kao da nisu u stanju da čuješ kako sat otkucava. Simbolično je to što su i zvona čuvenog Big Bena ućutela. Kazaljke na satu uklonjene su u aprilu, ta londonska znamenitost, radi se na održavanju. To će da potraje najmanje tri godine. Ali radovi na popravci stanja u zemlji, mogli bi da potraju mnogo, mnogo duže.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Povezani sadržaji

Pratite nas