Britanska funta (ni)je i škotska funta

Doduše, prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja u Škotskoj jedva da je izgledno otcepljenje Škotske od, kako je zvanični naziv te monarhije, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske. Trenutno je čak 52 odsto građana Škotske s pravom glasa protiv otcepljenja, a 37 odsto za nezavisnu državu. Ipak, analitičari su oprezni: i ova anketa pokazuje da je mnogo neopredeljenih. Škotska nacionalna partija, koja vlada severom Britanije, pokušaće da prigrabi svakog takvog birača.

S druge strane, stiče se dojam da se poslovni svet jedva i osvrće na ono što se dešava u trećoj po veličini privrednoj naciji Evropske unije i šta bi eventualno otcepljenje značilo za tamošnju ekonomiju. Škotska zapravo učestvuje sa tek oko osam odsto i u stanovništvu i u ekonomskom potencijalu Velike Britanije, ali stvaranje nove države nipošto ne bi bilo tako jednostavno.

Funta ili...

Kako se pokazalo u televizijskom razgovoru emitovanom prošle sedmice, čak ni škotski premijer Aleks Salmond nije uspeo da uveri gledaoce šta namerava da učini sa nacionalnom valutom, britanskom funtom, ukoliko Škoti izglasaju nezavisnost. Suočen s bivšim britanskim ministrom finansija Alisterom Darlingom, Salmond je više puta ponovio kako će Škotska „zadržati funtu, jer to je naša funta baš kao što je i engleska“. Darling ga je podsetio da to nipošto nije mišljenje Londona, ali Salmond nije uspeo da pruži odgovor šta bi uopšte mogla da bude alternativa.

Zapravo, svakom ko je ikad imao novčanicu Ujedinjenog Kraljevstva s likom britanske kraljice u rukama, odmah mora biti jasno čiji je to novac. Međunarodna oznaka ove valute je GBP – funta Velike Britanije, ali na novčanicama piše Bank of England. Ova tradicionalna institucija, osnovana 1694, je zajednička emisiona banka čitavog Ujedinjenog Kraljevstva i njenih dominiona. Ali u tim krugovima se nikad nije našlo sluha za nekakve političke osetljivosti ne-engleskog stanovništva Velike Britanije koji bi je prisilili da čak promeni ime pa niti nakon Act of Union, odluke parlamenata Engleske i Škotske o ujedinjenju 1707. i stvaranju zajedničke države.

Škotska valuta već postoji

Da stvar bude još komplikovanija, Škotska također ima Bank of Scotland – samo godinu dana mlađu od svog engleskog pandana i to je zapravo banka koja je prva u čitavoj Evropi počela da izdaje svoje novčanice. U tome ova banka čak nije jedina u Škotskoj, jer to čini i Royal Bank of Scotland. Tamo, u tminama poslovnih špekulacija osamnaestog stoleća, zapravo je dugo potrajalo dok i te dve banke nisu međusobno prihvatile novčanice one druge banke.

Ali dok današnje centralne institucije novca po pravilu nikad ne posluju sa poslovnim subjektima, a kamoli s građanima – ove dve škotske banke su ujedno i komercijalne banke. Ne samo to: Bank of Scotland je deo najveće britanske finansijske institucije Lloyds Banking Group plc, a Royal Bank of Scotland je i sama jedna od najvećih komercijalnih banaka Velike Britanije – i jedna od većih u Evropi.

Drugim rečima, formalno i političko otcepljenje Škotske bi uzrokovalo pravi potres na finansijskom tržištu. Jer onda ostaje otvoreno pitanje i takozvanog lender of last ressort, svojevrsnog „poslednjeg izvora“ za pozajmicu koju daje Bank of England nacionalnim bankama i gde je i Kraljevska banka Škotske morala da zatraži pomoć u nedavnim vremenima krize. To zapravo nije jamstvo čitavog uloga u komercijalnim bankama, ali u svakom slučaju jeste donekle uzdanica štedišama i mušterijama da imaju poverenja u svoju banku.

„Ako nas neko pita…“

Kada se tome još dodaju bezbrojni poslovni odnosi i ugovori između Škotske, Engleske i drugih delova Velike Britanije, onda je jasno da odluka o samostalnosti Škotske nipošto nije nekakva folklorna priredba gde se bezbrižno može zaokružiti da ili ne. Sama Bank of England se u ovom pitanju radije drži po strani, posebno kad je reč o pitanju funte i koju valutu će onda imati Škotska. Guverner Mark Kerni je još proletos izjavio da je to „stvar odluke parlamenata u Londonu i Edinburgu“, ali da će njegova banka, ako se zatraži, „dati nedvosmislen i javno izrečen savet“. Kakav – to nije rekao.

Zato se i finansijski stručnjaci zapravo čude mirnoći na tržištu kapitala već i uz teoretsku mogućnost otcepljenja Škotske. Oliver Harvi iz Deutsche Bank u Londonu za list Frankfurter algemajne cajtung upozorava da „u čitavoj istoriji nije bilo slučaja koji bi se mogao uporediti“ s tom podelom i ako bi se Škoti zaista odlučili na samostalnu državu, on prognozira masovnu prodaju funte na svetskim tržištima. Naravno, to je još neizvesno, ali Harvi se i sam čudi „definitivno lakomislenom ophođenju prema toj neizvesnosti“ na tržištima kapitala.