Britva pod grkljanom

Možda se vlasti čini da njena judikativa kroti opozicionu goropad, ali britva pravnog nasilja duboko zaseca već načeto tkivo crnogorskog društva. Koje će se još više razgoropaditi. Dakle, sloboda za Medojevića!
Dragoslav Dedović
Dragoslav Dedović

Kada uhapse poslanika skupštine, ma šta on rekao, bez prethodnog skidanja imuniteta u skupštinskoj proceduri, onda se ne radi o grešci, ekscesu, nepravilnosti, zabuni.

U svima poznatom crnogorskom slučaju radi se o nehotičnoj prezentaciji decenijski maskirane i lickane nedemokratske suštine sistema vladavine jednog čoveka. I to pred ukupnim zblenutim tuzemstvom i inozemstvom.

Bit savremene Crne Gore zablistala je zlokobno svojim čeličnim sjajem kao britva na suncu. Sečivo je probilo demokratske kulise i pokazalo mračnu unutrašnjost baš svima: Ovako mi to radimo.

Šta je imunitet?

„Slobodan od službe ili poreza“. To je osnovno značenje reči imun. Stoga je imunitet vrsta privilegije koja je za diplomate zebeležena još u indijskom spevu Mahabharati, pre otprilike dva milenijuma.

Ideja političkog imuniteta je nešto mlađa. U najboljim je godinama, tek joj je otprilike 150. Nastala je iz potrebe da se od izvršne vlasti koju je najčešće u tadašnjoj Evropi predstavljao monarh zaštiti zakonodavna vlast i njeni predstavnici. Tada su to bili mlađašni i poprilično nemoćni parlamenti.

Naime, samodršci su imale nezgodnu naviku da kao i svi njihovi kraljevski preci u zatvor trpaju ljude za koje znaju da će im se javno suprotstaviti ili da će se izjasniti protiv njihovih predloga. Na današnji jezik prevedeno, politički imunitet je čedo demokratskog razvoja Evrope. Njime su se štitili parlamentarci od krunisanih i nekrunisanih glava.

Politički imunitet je plod saznanja da se samo brižljivo razdvojene tri vlasti mogu skladno međusobno dopunjavati – oni koji donose zakone ne mogu biti oni koji imaju izvršnu vlast. A oni koji imaju izvršnu vlast ne mogu biti oni koji deleći pravdu brinu o primeni zakona. Izvršna, sudska i zakonodavna vlast dobijaju trku sa totalitarnim ideologijama samo ako svaka od njih ostane u svojoj stazi.

Egzekutor sa glumačkim darom

Osnovna karakteristika autoritarne vladavine jeste dominacija egzekutive. Sudska vlast postaje instrument vladavine egzekutora. A parlamentarna većina njegov smokvin list.

Naime, nema te svinjarije koju egzekutor izmisli, a da je egzekutorova većina neće legitimisati, njegove sudije neće pretočiti u sudske spise, a njegova policija neće sprovesti vrhom pendreka. Tako ćete prepoznati uspešnog autokratu. Između njegove volje i vrha policijskog pendreka nema proceduralnih prepreka.

E, pošto se neke gazde odavno služe mimikrijom, da bi u društvu zapadnih kolega rekli da je u njih kod kuće sve po zakonu i po volji naroda, oni između svoje volje i vrha policijskog pendreka postavljaju niz Potemkinovih sela koja se zovu „nezavisno sudstvo“, „nezavisni mediji“ „zakonitost“, „pravna država“ itd. Prosečno dobar tajnoslužbaški sufler zapadnim kolegama doduše prevodi to na jezik činjenica: bespravna država, zavisni mediji, zavisno sudstvo. Ali oni se iz zapadne učtivosti ili iz geopolitičkog interesa prave da ne čuju.

Ritualno ponavljanje ovih reči omogućava balkanskim državnim gazdama da ih zapadni moćnici trpe u svom društvu. I ti moćnici i balkanski Evropljani despotske naravi znaju da ponavljanje pojmova iz kojih je kao iz bundeve iščupano sve što valja, pa ostaje krug oko šupljine, nije isto što i stvarna primena principa o kojima se govori. Ali i jedni i drugi se za sada prave ludi.

Dubrovnik ili Dubai?

Nije odlučujuće šta je naljutilo glavnog podgoričkog kadiju ili velikog gazdu: Spominjanje gazdinog biznisa u jednoj arapskoj državici, insinuiranje o potkupljivosti tužilaca, ili pak podsećanje da su oko Dubrovnika činjena nepočinstva, a da je čovek istog imena i prezimena kao spomenuti kadija bio tu negde gde je mirisalo na palež, pljačku, krv i testosteron. I on mlad i oštar kao britva.

Dragoslav Dedovic Kommentarbild App

Dragoslav Dedović

Za to vreme su mirotvorci poput uhapšenika Medojeviću pevali pesme: „Sa Lovćena vila kliče, oprosti nam Dubrovniče!“

Odlučujuće je da su se ljudi iz nomenklature vratili svojoj vučijoj prirodi  iz devedesetih. Njihov radikalizam ovaj put nema nikakav ideološki predznak, mada to rado ističu. Ovo je akt slabosti, a ne snage. Straha, a ne drčnosti.

To je jedna mogućnost.

Druga je da su u pomami osvete izgubili iz vida koliko će politički koštati ovakvo protivpravno nasilje.

„E sad ga prećeraše“

Folkloristička srpska epika delova opozicije više neće biti prepreka za poštenog građanina pomalo sklonog režimu kao navodno manjem zlu da kaže: „E sad ga prećeraše“.

Nikakav strah od Rusije i ruskopučistički narativi više neće u zapadnim demokratijama prolaziti kao alibi za nedemokratsku praksu kod kuće.

Ma koliko se akterima na vlasti činilo da ovakvim bahatim ponašanjem judikative krote goropad, oni je ovakvim faulovima hrane. Oni kao britvom seku ionako načeto tkivo crnogorskog društva. Možda je to u prirodi njihovog hipertrofiranog ega. Politički je to potpuna besmislica. Iskustvo pokazuje da sistemsko nasilje pre ili kasnije izaziva nasilnu reakciju.

To je zadnje što je potrebno Crnoj Gori.

Sloboda za Medojevića!

Žalosno je samo to što jedan čovek lošeg zdravstvenog stanja štrajkuje glađu, ne bi li za sebe izborio elementarna ljudska prava, dok njegova porodica strahuje. Zar je to slika jedne mediteranske evropske zemlje iz godine 2018?

Sa Nebojšom Medojevićem se ne moramo ni u čemu složiti. Ako se neko osetio uvređenim zbog njegovih nastupa mogao je da parniči. Ovako, njegovo utamničenje nam pokazuje da je jedino časno što svaki uvereni demokrata u ovom trenutku može da učini jeste – zahtevati slobodu za tog čoveka. I to odmah.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Povezani sadržaji