Brodolom Piratske stranke

Već sam naziv stranke poziva na igru rečima: nakon što na parlamentarnim izborima u nemačkoj pokrajini Donjoj Saksoniji Piratska stranka nije uspela da pređe izborni prag od pet odsto, nemački mediji pišu o "potopu pirata", o "brodu koji tone", o "nepovoljnom vetru za pirate". Bez obzira koju metaforu analitičari koristili, gotovo svi se slažu oko jednog: stranka koja je donedavno šarmantnim odsustvom bilo kakvog političkog profesionalizma beležila izborne uspehe, nalazi se pred rasulom.

Odbacivanje drugih umesto prihvatanja Pirata

Politolog Karsten Košmider smatra da je glavni uzrok neuspeha stranke u potrošenosti efekta iznenađenja pre nego što je stranka uspela da izgradi stabilne strukture. Samo dva odsto biračkog tela stranke su tzv. stalni birači kojima je zaista važna osnovna tema Pirata, a to je pitanje autorskog prava u internetu.

To nije dovoljno da se pređe prag od pet posto koji postoji u Nemačkoj - da bi se ostvario taj cilj potrebno je mobilizovati i druge birače. Zbog toga Košmider ulazak Pirata u pokrajinske parlamente nekoliko nemačkih saveznih zemalja povezuje pre svega sa nespremnošću mnogih birača u Berlinu, Severnoj Rajni Vestfaliji, Zarlandu ili Šlezvig-Holštajnu da svoj glas daju etabliranim strankama. "Uzrok uspeha Pirata je nezadovoljstvo drugim kandidatima i osećaj da bi Pirati mogli da ponude nešto drugo", kaže Košmider.

Svađa umesto strategije

Ali u poslednje vreme su Pirati u javnosti pre svega bili prisutni svojim, često ružnim unutarstranačkim svađama. Košmider smatra da je upravo to jedan od razloga za frustriranost glasača: "U međuvremenu se pokazuje da Pirati i nisu baš toliko drugačiji od drugih. Oni imaju iste probleme kao i drugi, i tu se ljudi bore za položaje i funkcije, jednako kao i u drugim strankama."

"Da, mi smo činili greške", priznaje i jedan od najistaknutijih Pirata, Martin Delius iz Berlina. Ali on je ipak i optimista: "Mi imamo jasne stavove i o temama kao što su socijalna politika, minimalna dnevnica, jedinstvo Europe. Mi to moramo bolje da objasnimo ljudima."

Brod koji tone na olujnom moru?

Prema mišljenju politologa Karstena Košmidera, javne svađe su pre svega pokazatelj "manjka profesionalnosti" Piratske stranke. Uz to je vrlo teško pohvatati i sve specifično "piratske" teme i stavove, naglašava politolog.

To ilustruje i berlinski pirat Delius, kada na pitanje o programu započinje nabrajanje: "Mi govorimo o transnacionalnom identitetu i o tome da se i izvan okvira nacionalnih država mogu ostvarivati građanska prava. Govorimo o reformi izbornog prava u pravcu uključenja mladih, te o modelima direktne demokratije na bazi internet platformi i to na nivou čitave savezne države. Zalažemo se za uvođenje temeljnog dohotka za sve građane i za uvođenje minimalne plate za sve. A energetska transformacija društva bi trebalo da bude sprovođena putem mreže koja bi svakom omogućila priključivanje, bez posredovanja centralnih ponuđača..."

Čak i vrlo zainteresovani i politički obrazovani građani moraju ovaj spisak da pročitaju dva puta pre nego što uspeju da zapamte barem polovinu teza i tema.

Zbog toga, smatra Košmider "Pirati moraju da razmisle šta zaista žele, a ne da traže sve za svakoga, i to odmah. Potrebno je sročiti održivi i realističan koncept." A ako Pirati uz to još i prestanu s javnim svađama i blaćenjem, moguće je, naglašava Košmider, da na duže staze pridobiju biračku bazu koja im je potrebna za stabilizovanje na nemačkoj političkoj sceni.

Autori: Johana Šmeler / Zoran Arbutina

Odg. urednica: Ivana Ivanović