Broj cipela joj je "41"

Ta žena nežne stature nosi cipele broja četrdeset jedan. Već četiri decenije je ona angažovana u plesnom teatru. Karakterističan za njeno stvaranje je oblik prezentacije. Na planu sadržine postavlja ona suštinska pitanja: postojanja čoveka i orijentacije na stranom kulturnom prostoru.

Inscenacije Pine Bauš su najčešće bez naslova. Doduše, dobiju oni ime, ali tek posle više meseci izvođenja. Poslednjih godina se njeno plesno pozorište razvilo u neku vrstu poliglotske putopisne reportaže u kojoj plesaci svojim pokretima komuniciraju na jedinstvenom jeziku. Pina Bauš, koja je rođena 1940. u Solingenu, je razvila poseban umetnički žanr. Donela je nove definicije plesnog pozorišta. Svaki svoj komad shvata ona kao postavljanje novog zahteva gledaocu, da gleda i oseća, posebno da ima veruje u sebe.

Pina Bauš je dosada izvela više od trideset predstava u kojima se pretapaju pozorišna gluma, modern dance, pantomima i mjusical. Nastaje nešto sasvim novo, prema čemu su danas orijentisani mnogi ansambli sveta.

Pina Bauš je pohađala uglednu školu Folkvang u Esenu, i već je sa četrnaest godina tamo važila za genija. U osamnaestoj godini je dobila stipendiju za studiranje u SAD, na čuvenoj Džulijard skul u Njujorku. Godine 1961. je angažovana u Metropolitenskoj operi u Njujorku. Po povratku u Nemačku je kasnije, 1983. do 1989. delovala kao šef baletskog odelenja na školi Folkvang. A još je 1973. preuzla vođenje baleta u Vupertalu, gde plesno pozorište otada nosi njeno ime.

Pina Bauš se rano odvojila od klasičnog baleta i razvila svoj jezika tela. Njeni plesači jure scenom, lebde u vazduu, poskakuju, padaju ili se kotrljaju. Pozornica je u plesanom teatru Pine Bauš kao slika u snu. Čas su na njoj desetine stolica, kao u predstavi «Kafe Miler», čas su tu cvetovi karamfila, kao u predstavi «Kontaktno dvorište», u kojoj plešu osobe starije od 65 godina.

Zanimljivo je da Pina Bauš nikada nije prestala da i sama nastupa sa svojim ansamblom. Baš kao što njeno u svetu tako čuveno pozorište nikada nije prestalo da nastupa u matičnom Vupertalu. Zbog njenog plesnog ansambla je pozorište u tom mestu u Rurskoj oblasti i renovirano.