Broj potražilaca azila se smanjuje

Samo prošle godine 4500 državljana Bosne i Hercegovine zatražilo je azil u nekoj od zemalja Šengena, što je gotovo duplo više u odnosu na cifre iz 2011. godine. Ipak, početak 2013. donosi dobre vesti, kako za BiH, tako i za druge zemlje regiona, jer se broj potražilaca azila smanjuje, pogotovo u odnosu na kraj prethodne godine, kada je zabeleženo značajno povećanje broja zahteva za azil naročito u SR Nemačkoj. Posle redovnog sastanka monitoring timova zemalja Zapadnog Balkana, zaduženih za praćenje primene bezviznog režima, generalni sekretar Ministarstva bezbednosti BiH, Bakir Dautbašić, u Briselu za DW kaže:

„U ovom momentu bezvizni režim nije doveden u pitanje ni prema jednoj zemlji Zapadnog Balkana. Ni prema onima koji imaju tri puta više lažnih azilanata nego BiH. Stvari se popravljaju kada je u pitanju ceo regiona. EU nas posmatra kao region, a BiH i tu dobro stoji. Bilo je eskalacije krajem prošle godine i nadam se da će se, prevashodno zbog mera koje mi preuzimamo u BiH, ali i zbog mera koje preduzimaju zemlje EU prema našim građanima, stanje bitno popraviti, i da ćemo ovi godinu iskoristiti da vratimo sve one lažne azilante koji borave prevashodno u SR Nemačkoj.“

BiH upozorena zbog neispunjene Mape puta

Situacijom u prvom mesecu ove godine, BiH može biti zadovoljna, jer je došlo do smanjenja broja njenih državljana koji su zahteve za azil podnosili u Nemačkoj, a rapidan pad je zabeležen i u Švedskoj. Pošto su zatražile od zemalja regiona da pojačaju mere u cilju sprečavanja zloupotrebe bezviznog režima, neke od zemalja Šengena su i pooštrile odnosno skratile svoje procedure u obradi zahteva za azil, što dodatno doprinosi smanjenju broja onih koji prvenstveno zbog materijalne koristi podnose zahteve za azil.

Ipak, BiH je ovoga puta opomenuta u Briselu, zbog još ne ispunjene kompletne Mape puta za viznu liberalizaciju: „Ostaje jedno otvoreno pitanje zbog koga smo opomenuti, kao jedina zemlja koja još nije ispunila jedan preduslov iz Mape puta, a to je razmena policijskih baza podataka. To još nije u funkciji onako kako je propisano. Ozbiljno smo upozoreni da to mora biti primenjeno što pre, kako u junu mesecu, na sastanku Evropskog veća ne bi došli u problem zbog tog jednog od 120 ispunjenih preduslova“, zaključuje Dautbašić.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković