Bušova "šestočlana banda"

Autor teksta objavljenog u vikend-izdanju ovog lista je Filip Sends, profesor međunarodnog prava na londonskom univerzitetu. On je, kako navodi na početku svog teksta, pre četiri godine počeo da ispituje ulogu koju su pravnici vlade bivšeg američkog predsednika Buša imali u vezi sa odobravanjem novih tehnika saslušavanja zatvorenika. Sve je pokrenulo pismo koje je Džim Hejns, šef savetodavnog tima pravnika tadašnjeg ministra odbrane Donalda Ramsfelda, napisao u novembru 2002. godine. Tu on poziva da se načelno odobre takozvane sporne pozicije: sprečavanje zatvorenika da spavaju, prisiljavanje da se skinu goli ili huškanje pasa na njih... sve su to bile povrede Ženevske konvencije i Konvencije Ujedinjenih nacija protiv mučenja iz 1984. Pojedinačni slučajevi su utrli put i drugim tehnikama kao što je simulirano davljenje (waterboarding). Ramsfeld ih je odobrio, pa su sporne metode počele da se primenjuju u Avganistanu i Iraku, a sa njima se nastavilo i posle skandala u zatvoru Abu Graib.

„Vladi bilo potrebno pravno pokriće za mučenja“

Autor teksta piše da je bio šokiran, ne mogavši da shvati kako su pravnici obrazovani na Harvardu i drugim uglednim univerzitetima mogli da nađu argumente u korist takvih metoda. On navodi da su u njegovim očima oni bili manje pravnici, a više advokati postupka koji je bio ideološki motivisan. Dokumenta u koja je imao uvid pokazuju da je „klijentu – u ovom slučaju Bušovoj vladi – bilo potrebno pravno pokriće za mučenja (...) Pravnici su pomerili prepreke u stranu i iznova definisali pojam mučenja kako bi dozvolili simulirano davljenje i druge tehnike. Bez tih pravnika takve tehnike ne bi bile ni odobrene ni primenjene. Oni su svojim imenima zaodenuli sramne postupke koji su bili ilegalni upravo prema međunarodnom pravu za koje su se baš Sjedinjene Američke Države toliko zauzimale. U pitanju su: Dejvid Edington, pravni savetnik potpredsednika Čejnija, zamenik ministra odbrane Daglas Fejt, bivši američki ministar pravosuđa Alberto Gonzales, njegov nekadašnji zamenik Džej Bajbi, šev savetodavnog tima pravnika Pentagona, Džim Hejns, te Džon Ju, pravnik iz ministarstva pravosuđa.

Cilj – da se zaobiđe zakon

„Kada je moja knjiga objavljena 2008, ideja da se njihov postupak negde u svetu krivično goni nigde nije naišla na veliku podršku, pogotovo ne u SAD. Kako su se stvari otada promenile! Posle knjige i jednog članka koji sam napisao za „Veniti fer“, američki Kongres je počeo da se bavi ovom temom. Ja sam izneo stav da SAD moraju da dovedu svoju kuću u red pokretanjem istrage, jer će u suprotnom druge zemlje moći da pokrenu svoje istrage o tome, što im omogućavaju međunarodne konvencije. Ispitivanje koje je sproveo Kongres iznelo je na videlo još dokumenata koji su potvrdili da su pravnici bili umešani u postupak ravan zaveri sa ciljem da se zaobiđe zakon. To je krajem 2008. bilo jasno. U januaru mi se obratio jedan španski advokat koji mi je rekao da ga je moja knjiga podstakla da preda tužbu protiv šestočlane bande američkih pravnika. On je to hteo i mogao zato što SAD nisu ispunile svoju obavezu.

„Šestočlana banda – katapultirana“

U međuvremenu su se stvari u SAD promenile“, piše Filip Sends, i objašnjava kako je novi američki predsednik Barak Obama učinio niz koraka ka uspostavljanju pravne kredibilnosti svoje zemlje. On prenosi da je Obama saopštio da mučitelji CIA koji su verovali pravnim odredbama neće biti krivično gonjeni, ali to ne znači da je onemogućio suočavanje SAD sa ovom aferom: naprotiv – najavio je da više ništa ne stoji na putu mogućem krivičnom gonjenju pravnika i službenika vlade Džordža Buša. „Sada treba videti šta će se desiti u SAD. Do sada nije pokrenut nijedan krivični postupak (...) pa u tim okolnostima u međunarodom pravu nema nikakvih prepreka da Španija preuzme pravno staranje o tome“. Zaključak: „Španija je Bušovu šestočlanu bandu katapultirala u crnu rupu“.

sb/sz

odg. urednik: N. Jakovljević