Bugarska izabrala staro stanje

Partija desnog centra GERB koju predvodi bivši premijer Bojko Borisov je na vanrednim parlamentarnim izborima u Bugarskoj osvojila najviše glasova (32,55 odsto). Slede socijalisti (27,02) nacionalisti (9,12), turska partija DPS (8,94) i nova populistička stranka Volja (4,16). Ostali su, po svemu sudeći, ostali ispod cenzusa od četiri odsto.

Građani Bugarske su odlučivali o tri bitna pitanja: Da li će zemlja konačno dobiti stabilnu vladu? Da li će Bugarska koja je članica Severnoatlanskog pakta i EU ostati deo te zajednice ili će skliznuti u pravcu Rusije? Da li će vlada biti više desno ili levo orjentisana i kakvu ulogu će u tome odigrati populisti?

Velika koalicija?

Prema preliminarnim rezultatima novi premijer će biti – stari premijer, Bojko Borisov. No, njemu neće biti lako da formira koalicionu vladu. Evropski analitičari i političari zagovaraju uglavnom veliku koaliciju sa socijalistima. Ipak, mršavi su izgledi za tako nešto. Istraživač javnog mnenja Andrej Rajčev podseća na to što se čulo u redovima i jedne i druge partije: „Oni su kategorično odbili veliku koaliciju. Polarizacija je toliko jaka da smatram kako je takva koalicija nemoguća."

Politikolog Andrej Smilov zastupa drukčije mišljenje: „U predizbornoj kampanji obe partije su htele da predstave svoju konfrontaciju kao smrtno ozbiljnu stvar. Međutim, ispod površine je mnogo prostora za saradnju. Jedna od opcija bi bila ekspertska vlada ili programska vlada, kako bi umirili glasače i uverili ih da je, na primer, zbog očuvanja bezbednosti zemlje i izbegličke opasnosti neophodno formirati takvu vladu."

Borisov je na izborno veče ostavio mogućnost za saradnju sa socijalistima, ali je njihova šefica Kornelija Ninova to odbila. Borisovu će verovatno ostati mogućnost formiranja manjinske vlade, kao tri puta do sada u poslednje četiri godine.

Mogući koalicioni partner su takozvani „Ujedinjeni patrioti“. To je predizborni savez manjih nacionalističkih, pa i neofašističkih partija. Ako partija „Volja“ zaista uđe u parlament, i ona bi mogla da bude potencijalni partner za Borisova. Tu stranku je osnovao biznismen Veselin Mareški koji se inače sam naziva „bugarskim Trampom“. Kako god, vlada će biti slaba i nestabilna. Ona će izbegavati goruća pitanja kao što su suzbijanje korupcije, oživljavanje ekonomije, borba protiv siromaštva i reforme u posrnulom zdravstvu i školstvu.

Između Rusije i Turske

Izbori su prvi put posle duže vremena imali i geopolitičku dimenziju. Analitičar Ognjan Minčev kaže: „Prvi put posle dve decenije odlučuje se i o geopolitičkom usmerenju zemlje. Da li će Bugarska ostati deo evroatlanskog prostora ili će postati neka vrsta ničije zemlje između Istoka i Zapada?“. U stvari, reč je o odnosu Bugarske prema Rusiji, kojoj je zemlja tradicionalno naklonjena. Sankcije koje je EU uvela Rusiji nakon aneksije Krima – a koje podržava i Bugarska – dovode u pitanje i nedavno izabrani predsednik države Rumen Radev i socijalisti.

Osim toga u igri su i dva velika energetska projekta. Danijel Smilov objašnjava: „Glavna razlika između partije GERB i socijalista je u odnosu prema planiranoj atomskoj elektrani Belene i Južnom toku. Socijalisti žele da svakako realizuju i finansiraju državnim parama ove projekte iza kojih stoji Moskva, a GERB je skeptičan."

Istorijski i geografski Bugarska je oduvek bila u zoni napetosti između Rusije i Turske. Tako je Turska bila druga velika spoljnopolitička tema izbora. Agresivna Erdoganova politika i navodna izbeglička opasnost podgrevaju tradicionalni antiturski nacionalizam. Mada su obe najveće partije preuzele ovu temu, „Ujedinjeni patrioti“ su postala treća po snazi partija u Bugarskoj.

Tradicionalna turska manjinska stranka DPS im je za petama sa skoro devet odsto glasova. Andrej Rajčev smatra da su ključnu ulogu na izborima imali agresivno mešanje Ankare u kampanju korist manje stranke turske manjine DOST – koja nije prešla cenzus – kao i pretnje Redžepa Erdogana da će otvoriti branu i izbeglicama preplaviti Evropu.

Nada u Brisel

U direktnoj vezi je i jasno proevropsko opredeljenje većine Bugara. EU pomaže zemlji u obezbeđenju granice sa Turskom i ulaže milijarde iz svojih fondova. To građani znaju i podržavaju većinski proevropsku politiku. Uostalom, skoro sve partije smatraju da je takva politika neophodna, uprkos ponekoj otrovnoj strelici uperenoj protiv „briselskih birokrata“, u čemu je prednjačila socijalistkinja Ninova. Čak su i bugarski nacionalisti više skloni nego neskloni EU.

Od Evropske unije građani očekuju važan doprinos u borbi protiv korupcije pri čemu više veruju Briselu nego domaćim političarima. Naime, borba protiv korupcije je bila glavna tema jedne liberalno-konzervativne stranke koja nije prešla cenzus od četiri odsto. Dakle, ostaje po starom – proevropska većina u Bugarskoj može skoro jedino da se nada spasu iz Brisela.