Bundestag se ne sme zapostavljati

Jačanje uloge parlamenta u ovom slučaju treba da služi kao protivteža za pomeranje nadležnosti na Evropsku uniju. Sud je odluku doneo posle tužbe stranke Zelenih koja je tvrdila da vlada nije pravovremeno ni potpuno obavestila Bundestag o pregovorima sa pomenutim Fondom. Nedavno je Ustavni sud doneo sličnu odluku kada je vlada želela da važne odluke o merama za spas evra poveri devetočlanom telu koje bi tajno zasedalo.

List Noje osnabriker cajtung to ovako komentariše: „Ovo je šamar za Angelu Merkel. I to s pravom, jer ona je zapostavila informisanje Bundestaga i tako nanela štetu demokratiji. Tako je Evro-plus pakt za koordinaciju ekonomskih politika parlament dobio na uvid kada su ga šefovi država i vlada u Evropi već blagosiljali. Bundestag je degradiran na telo koje samo klima glavom da odobri odluke koje su već donete. Demokratija tako ne može da funkcioniše. Umesto toga, predstavnike naroda treba informisati da bi u slučaju potrebe mogli da se umešaju i intervenišu.“

Švajcarski Noje cirher cajtung takođe smatra da je ovo „Presuda za demokratiju“: „Srž stvari je temeljno pitanje demokratije: ko odlučuje o dodeli ogromnih milionskih suma, i ko će za to da odgovara? Nemački Ustavni sud je još jednom podvukao da je ta odluka u rukama suverena, odnosno – parlamenta. No, izgleda da u Briselu smatraju da ustavno pravo svake zemlje-donatora može da se izvrće i savija sve dok ne dođe u sklad sa zahtevima spasilaca evra.“

Za šta je nadležna EU?

Rasprave o spasu evra stalno povlače za sobom i diskusiju o nadležnostima Evropske unije, odnosno, o centralnoj finansijskoj vlasti kojoj stremi Brisel, a iz koje bi mogla proizaći i politička vlast. List Handelsblat objavio je komentar pod naslovom „Politička unija može da dođe“: „Mi Evropljani volimo svetsku unutrašnju politiku. Kada globalizovana privreda pregazi nacionalnu politiku, pomažu još samo zajednička pravila. To mi već godinama govorimo i Sjedinjenim Američkim Državama i zemljama ubrzanog industrijskog razvoja. (…) Najdraža bi nam bila neka vrsta svetske vlade.

Ujedinjenim nacijama se podsmevamo, jer samo pričaju, a ništa nisu u stanju da sprovedu. Svojeglavost nacionalnih država se teško prevazilazi. To je uspelo samo u Evropi. Ako u EU jedan preduzimač diskriminiše zaposlene ženskog pola, naći će se pred Evropskim sudom pravde. Ako više firmi formira kartel, kazniće ih Komisija EU. To koristi svima (…) Ali, ima i jedan veliki izuzetak: zajednička valuta. Tu smo se godinama pravili da svaka zemlja može da po sopstvenom nahođenju kroji finansijsku i ekonomsku politiku.“

„Svojim zahtevom za stvaranje političke unije, i poštovanje zajedničkih pravila u finansijskoj i ekonomskoj politici, kancelarka pokazuje da je izvukla pouku iz proteklih godina. Ako je trebalo još dokaza za ispravnost njenog zahteva, sada ga baš pruža Španija: centralna banka i vlade godinama su krile pravo stanje svojih kasa. Sa zajedničkim ministrom finansija, kakvog želi Merkelova, to ne bi bilo moguće“, piše Handelsblat.

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković