CDU na opasnom kursu

Najveći broj mladih čiji su roditelji migranti morao je, do decembra 2014, da u uzrastu između 18 i 23 godine, da odluči da li želi da uzme nemački pasoš ili da zadrži pasoš države iz koje im podstiču roditelji. To je pogađalo pre svih decu turskog porekla.

Taj zakonski okvir izmenjen je 2014. nakon mukotrpnih pregovora između nemačkih demohrišćana (CDU i CSU) i socijaldemokrata (SPD), tzv. Velike koalicije koja je trenutno na vlasti u Berlinu. Otada su mladi iz migrantskih porodica mogli da, uz određene uslove, zadrže oba pasoša – i to dugoročno.

Nije prošlo ni dve godine, a CDU se pozabavila tom temom na stranačkom kongresu. Unija mladih CDU podnela je zahtev da se mladi stranog porekla i dalje obavežu na izbor između dva pasoša. Nakon žučne i kontroverzne rasprave, tesnom većinom su to i izglasali – izričito se protiveći volji savezne nemačke kancelarke i ministra unutrašnjih poslova. Ta tema je, dakle, ponovo aktuelna u Nemačkoj.

DW: Gospođo Hegl, ova obaveza za mlade koji su rođeni u Nemačkoj, trebalo bi ponovo da bude uvedena. Šta je toliko strašno u tome da se mladi odluče po tom pitanju?

Eva Hegl (SPD): Užasnuta sam tom  odlukom CDU. Ta stranka se na taj način usprotivila saveznoj kancerlarki Angeli Merkel i ministru unutrašnjih poslova Tomasu de Mezijeru. Prema mom mišljenju, ovo glasanje je zapravo posao Alternative za Nemačku (AfD). A šta je u tome loše? Nije ništa loše u tome da ljudi imaju pravo izbora, ali sa mogućnošću dvostrukog državljanstva, mi poštujemo činjenicu da sve više ljudi ima internacionalne biografije. Oni potiču iz neke određene zemlje, ali i njihovi roditelji, pa ponekad čak i bake i dede rođeni su ovde. Oni Nemačku priznaju, žele da postanu i budu Nemci, ali isto tako žele i da zadrže veze sa svojom domovinom, što smatram apsolutno ispravnim. To je ono što mi moramo da olakšamo, a ne da otežamo.

Unija mladih je bila ta koja je doprinela da većina na kongresu CDU glasa za obavezu odluke između dva pasoša. Šta to sada znači za koaliciju?

CDU je tu stao protiv kancelarke i ministra unutrašnjih poslova, ali to za koaliciju ne znači apsolutno ništa, to neće imati nikakve veze sa SPD. Mi imamo jasan koalicioni sporazum. Ukinuli smo obavezu izbora, barem za sada. To je dogovor postignut u koaliciji, a CDU nema ni približnu većinu u nemačkom Bundestagu za eventualnu promenu. To ne bi mogli da imaju čak ni sa drugim koalicionim partnerima – osim ako se CDU ne odluči da u jednom trenutku ne napravi koaliciju sa Aleternativom za Nemačku.

Ima li uopšte materijala za pregovore sa SPD-om kako bi se spasio kompromis iz 2014?

Ne. Nema uopšte. Mi smo tu jasni – jedan kompromis sa Unijom već smo imali. Mi bismo doduše i više – rado bismo išli i dalje. Ali mi smo, to je jasno, veoma različitog mišljenja. Mi želimo još više dvojnih državljanstava, više učešća ljudi s stranim poreklom, na primer kada je reč o pravu glasa na lokalnom nivou. Mi ni u kom slučaju ne želimo da imamo udela u nečemu što nas vraća unazad.

Šta je to što sprečava integraciju, ako ljudi odlučuju između dva državljanstva – što samo SPD kritikuje?

Ništa ne govori protiv toga da ljudi imaju pravo izbora, to je naravno idealan slučaj. Ali, smatram da zaista treba poštovati to što je za milione ljudi realnost – da imaju različita državljanstva, dvojna državljanstva. To je ono što pomaže u integraciji. Ljudi priznaju Nemačku, zemlju čije državljanstvo imaju, i smatram da bi mi trebalo da priznamo tu realnost i da ne postavljamo dodatne prepreke na putu integracije, već da integraciju podržimo.

Zar deca koja imaju roditelje turskog porekla – a o njima se u ovom slučaju najviše radi – ne mogu da sa nemačkim pasošem neguju kulturu svojih predaka? Zar je bitno koje je boje pasoš.

Ne. To se podrazumijeva i o tome duboko razmišlja svaki čovek, kako mladi, tako i stari. Ali uprkos tome, državljanstvo je veza sa zemljom porekla, zemljom predaka. Ako bih ja emigrirala u Brazil i tamo provela 30 godina, ja bih i dalje želela da ostanem Nemica. Zbog toga mogu sve to veoma dobro da razumem kada ljudi žele da zadrže državljanstvo zemlje porekla.

Šta se sada dešava u Uniji (CDU/CSU)? Glasanje za opoziv kompromisa sa SPD-om bilo je tesno.

Unija pravi snažan zaokret udesno, a pre svega je očigledno da je ona neočekivano izdala Angelu Merkel. Istina je da je ona ponovo izabrana na mesto predsednice CDU, ali nešto tu ne nije kako treba. Sve ovo očigledno nije u skladu sa mišljenjem kancelarke i ministra unutrašnjih poslova, ali ni mnogih drugih vodećih ličnosti Unije. Stranka i njeno rukovodstvo, dakle, više ne odgovaraju jedno drugom. U svakom slučaju je opasno, jer onda to ide u pravcu AfD-a. Unija bi zaista trebalo dobro da razmisli da li je to pravi kurs.

Eva Hegl je potpredsednica poslaničkog kluba SPD-a u nemačkom Bundestagu.