Cebit u znaku digitalne privrede

Cebit je nekada bio najveći sajam kompjuterskih tehnologija na svetu. Međutim, kao što se velikom brzinom menjao svet privrede i društva u eri digitalizacije, tako je i taj sajam doživeo neke transformacije. Kada je reč o novim mobilnim telefonima (smartphone) i tabletima, sajmu u Hanoveru primat su preoteli onaj u Barseloni (Mobile World Congress), ili onaj u Las Vegasu (Consumer Electronic Show).

Novi Cebit se zato održava po principu: povratak korenima. U Hanoveru žele da ponovo budu sajam privrednika (biznismena), kao što su i bili sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Tu je sada mnogo manje šarenila, nema toliko buke i galame, sve je svedeno na poslovni i stručan nivo. Ipak, stvari koje se tu mogu videti nisu nevažne. Digitalizacija je sveprisutna, ona ne samo da utiče na živote ljudi, već se sve više odražava i na modele poslovanja unutar firmi. Organizatori su za ovogodišnji moto sajma izabrali kovanicu „d! conomi“. Spoj „digitalnog“ i „ekonomije“.

Internet nadohvat ruke

„To opisuje proboj digitalizacije u sve pore privrede i društva“, kaže šef Cebita Oliver Freze. A aktuelni trend glasi „Internet of Things“ – internet u stvarima. Taj trend znači da će računar kao samostalan uređaj sve više nestajati i da će biti integrisan u druge uređaje kako bi ljudima olakšao rukovanje njima ili posao.

Dok to postane realnost, kompanije moraju da investiraju milijarde u telekomunikacionu infrastrukturu, programe za analizu i procenu podataka, kao i u moćne računarske centre. A sve to se prikazuje na ovogodišnjem Cebitu.

Prednost ovog sajma u odnosu na druge jeste to što se tu može videti čitav spektar digitalizacije, a ne samo pojedini proizvodi. Novi koncept sajma ima uspeha. Tako se pojavilo 3.300 izlagača iz 70 zemalja. Među njima su i velika imena poput Samsunga, Vodafona, Deutsche Telekoma, Huaweia, HP-a, Intela, ali su tu i Dropbox i Xiaomi.

Xiaomi? U Nemačkoj je to ime skoro nepoznato. Ipak, ta firma osnovana je još pre pet godina, a ona je danas u Kini vodeća na polju prodaje mobilnih telefona. Inače, Kina ove godina ima posebnu ulogu na Cebitu jer je zemlja-partner sajma. Svaki peti izlagač na sajmu dolazi iz Kine.

Prebacivanje težišta u pravcu istoka

„Kina je najjači partner kojeg je ovaj sajam imao i ovde se nalazi preko 600 izlagača iz te zemlje“, kaže šef Cebita Freze. „Kina se od radionice sveta razvila u globalnog igrača i ponuđača raznih rešenja na polju digitalizacije“, dodaje on. Firme poput Huaweia ili ZTE razvile su se u kvalitetne proizvođače mrežnih uređaja i opreme. „Sasvim je vidljivo prebacivanje težišta na planu informatike u pravcu Istoka“, napominje Freze.

Šta onda preostaje nemačkoj infomatičkoj branši? Uloga posmatrača? Ne, tvrdi Diter Kempf, predsednik udruženja nemačkih informatičkih firmi Bitkom. Prema jednoj aktuelnoj anketi Bitkoma koja je sprovedena u 500 firmi, većina digitalizuciju pre vidi kao šansu, nego kao rizik. Broj radnih mesta u toj branši u stalnom je porastu. Kempf očekuje da će Cebit ponuditi brojna nova rešenja i nove tehnologije na polju digitalizacije, kako za industriju, tako i za privatne osobe.

Primer za to jeste potreba analize ogromnog broja podataka, velikih datoteka. „Osim toga, tu je i integracija klasičnih IT-sistema i sistema koji su bliski proizvodnim procesima, poput senzora i obrade informacija“, navodi Kempf.

Prilagodi se ili propadaš

Cebit tako nije mesto gde se sastaju samo „velike firme“, već i mnoštvo malih preduzeća, kao i onih koja su tek u procesu nastajanja, takozvanih start-up firmi. Poznato je da kičmu nemačke privrede čine preduzeća srednje veličine, a pred njima je proces sustizanja najnovijih tokova. Start-up scena u Nemačkoj, bez obzira na sve napore da se ona pokrene, nije ni blizu onoga što postoji, recimo, u Silikonskoj dolini u SAD. Međutim, pitanje ne glasi hoće li se neke firme prilagoditi ili promeniti svoj model poslovanja, nego – kada će to učiniti?

Diter Kempf opisuje to na primeru malog stolara koji najveću konkurenciju vidi u kolegi koji ima radionicu preko puta: „Može biti da je on u potpunoj zabludi. Možda će print-shop pored njega za pet ili sedam godina praviti nameštaj na 3D-štampaču.“

Zato nije ni čudo da u spomenutoj anketi Bitkoma svaka peta firma digitalizaciju vidi i kao pretnju sopstvenoj egzistenciji. Na stvari se može gledati i pozitivno: još uvek ostaje 80 odsto onih koji se nadaju da će profitirati od „digitalne budućnosti“.