Cena grehova prošlosti Francuske

Francuske nuklearne probe prvo su vršene u Sahari, u Alžiru koji je tada bio francuska kolonija, a kasnije u Polineziji koja je i danas francuski prekomorski departman. Ukupno je u eksperimentima bilo angažovano 150 hiljada ljudi, vojnika i civila. Od oko pet hiljada preživelih veterana više od trećine boluje danas od neke vrste raka. U junu 2010. godine stupio je na snagu zakon o obeštećenju žrtava nuklearnih eksperimenata. Tadašnji ministar odbrane Erve Moren obećao je širokogrudo obeštećenje, ali je obećanje, za sada, ostalo samo obećanje.

Nekoliko hiljada evra

Vest o prvom obeštećenju stigla je u junu 2011. godine, tačno godinu dana nakon što je zakon stupio na snagu. Državna komisija odobrila je isplatu nekoliko hiljada evra bivšem vojnom obvezniku koji godinama boluje od raka kože i koji je želeo da ostane anoniman. Odluka ima simboličan značaj – taj čovek je u mladosti, kao vojnik, prisustvovao prvoj francuskoj nuklearnoj probi početkom 1960. godine u Sahari. Bio je raspoređen na položaj udaljen nekoliko kilometara od mesta eksplozije odakle je trebalo da posmatra šta se dešava. Danas kaže: „Imali smo bela zaštitna odela napravljena od materijala za jedra, rukavice i gas-maske preostale u rezervama iz Drugog svetskog rata“.

Posle ovog prvog obeštećenja usledilo je još jedanaest, ali je komisija odbila da odobri generalno obeštećenje. Sada preostalih 500 podnosilaca zahteva strahuje od najgoreg. Dosadašnjim rezultatima rada komisije nezadovoljan je i poslanik socijalista Žan Patrik Žil koji je na konferenciji za novinare rekao: „Zakon je donekle napravljen za vas, za medije kako bi ministar odbrane, koji je pripremio tekst zakona, mogao da kaže: vidite, imao sam hrabrosti da se pozabavim tim problemom. Ali od početka mogli smo da vidimo u kojoj meri zapinje sprovođenje zakona. Do sada zakon je doneo samo jedno – javnost je u principu saglasna da žrtve budu obeštećene. Ali je sistem dodele obeštećenja blokiran“.

Možda i sud

Advokat Žan Pol Tesonier, koji zastupa veliki broj žrtava, sada namerava da za svaki zahtev koji je komisija odbila pokrene sudski postupak. Istina, zakonom je predviđeno da sporne slučajeve preispita još jedna komisija, ali ona već godinu dana nikako da se osnuje. Udruženje žrtava nuklearnih proba AVEN namerava da sve uzme u svoje ruke i njegov predsednik Žan Lik Sans kaže:

„Sada osnivamo službu koja će proučiti posledice nuklearnih proba. Ona će napraviti epidemiološka i sociološka istraživanja. Biće provereno zdravstveno stanje onih koji su prisustvovali nuklearnim probama, kao i onih koji su živeli, i još žive, u blizini mesta tih proba u Alžiru i Polineziji“.

U Parizu, u svim strankama pokreću se političke inicijative da se zakon promeni i da se omogući velikodušnija isplata obeštećenja. Polinezijski političar Rišar Tueiava predlaže i zakon kojim bi se francuska država obavezala da nadoknadi štetu i za narušavanje prirodne sredine na mestima nuklearnih proba. Sadašnjim zakonom to nije predviđen, a on je ionako vrlo restriktivan u pogledu vremena, udaljenosti od mesta eksplozije i vrsta oboljenja od zračenja koje komisija priznaje. Tako je lokalnim radnicima na mestima proba u Alžiru i Polineziji gotovo nemoguće da prikupe svu dokumentaciju potrebnu da bi podneli zahtev za obeštećenje. Njihova rodbina i stanovnici susednih područja za tako nešto nemaju čak ni izgleda.

Dug i trnovit put

Odkako je pre pola godine jedan visoki vojni zvaničnik iz Pariza prilikom posete Polineziji izjavio da bi atol na kome su vršene probe mogao da potone i izazove cunami u ovom francuskom prekomorskom departmanu vlada ogorčenje. Vlada sada zahteva da se razjasne sve posledice nuklearnih proba. Rišar Tueiava, koji predstavlja Polineziju u Senatu u Parizu, kaže da je njegov predlog zakona odraz raspoloženja Polinežana:

„Predlog zakona pripremljen je u tesnoj saradnji sa polinezijskim Udruženjem žrtava nuklearnih proba, sarađivala su i udruženja za zaštitu prirode Tahitija. Dakle, mobilisalo se civilno društvo, uključujući i poglavare polinežanske crkve“.

Rišar Tueiava obezbedio je podršku još nekolicine senatora, ali put do zakona kojim bi se regulisalo obeštećenje za narušavanje životne sredine veoma je dug i trnovit. Francusko udruženje žrtava AVEN i dalje se obraća javnosti zahtevajući odgovornost političara i njegov predsednik Žan Lik Sans smatra da vlada u Parizu dugoročno tu odgovornost neće moći da izbegne:

„Možda u vladi misle da će se problem malo po malo sam od sebe rešiti, jer je sve manje učesnika nuklearnih proba u životu. Ali ta računica je pogrešna – u međuvremenu u našem udruženju su aktivni njihovi potomci koji se bore za prava preminulih roditelja“.

Autori: Suzane Krauze / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković