Cena jedne ikone
20. jun 2006.
Slika lik "Adele Bloh - Bauder" još poznatija pod imenom "Zlatna Adele", je najskuplje plaćena slika na svetu svih vremena. Za nju je plaćeno 135 miliona dolara, (106,7 miliona evra). Time je na drugo mesto potisnuta Pikasova slika Mladić sa sviralom. Pažnja, suma se odnosi samo na kupovinu dela koja su nudjena na prodaju. Monaliza Leonarda Da Vinčija koja se nalazi u Luvru, i bezbroj drugih dela vrhunske umetnosti iz bliže i dalje prošlosti, koja su doslovno od neprocenjive vrednosti jer su glavna atrakcija velikih svetskih muzeja, nikada se ne mogu i neće se naći na tržištu umetnosti. Iako se zna da je samo pre nekoliko meseci procenjena vrednost "Zlatne Adele" kretala oko 120 miliona evra, onda kupac sliku sigurno nije jeftino dobio, ali je nije ni preplatio. Ronald Lauder, kupac ove slike, naslednik je imperije za proizvodnju kozmetičkih sredstava i bivši američki ambasador u Austriji, u Beču poznat po svojoj slabosti za Jugend stil. Konačno Beč njemu može da zahvali za ponovnu pozlatu kulpole na zgradi Secesije, delu Jozef Marije Olbirha. Kolekcionarska strast se poput lavine usmerila na Klintov najpoznatiji portret iz 1907. što nema veze sa ekonomskim zakonima ponude i potražnje. Dela takvog kvaliteta i popularnosti jedva da se i pojavljuju na tržištu. Tek u posebnim slučajevima restitucije moguće je ponovo doći do takvih vrsnih umetničkih dela koja su Nacisti opljačkali od Jevreja. Ovo je bez sumnje najspektakularnije. Početkom 2006. Mari Altman, sestričini i naslednici Ferdinanda i Adele Bloh - Bauer i njihovim rodjacima, jedna nezavisna komisija dosudila je povratak nekoliko slika Gustava Klimta. Republika Austrija dugo se sramotno pozivala na veoma sumnjivo pravno stanovište...prema kojem je Adele Bloh - Bauer zamolila svog muža, da posle njene i njegove smrti, a ona je umrla još 1925. dela Gustava Klimta nasledi Državna galerija Austrije.
Ali dragocena dela se nisu kroz legat dospela na više spratove Belvedera, nego su ih nacisti 1938. na najbrutalniji način oteli od Jevreja. U medjuvremenu naslednicima porodice Bloh - Bauer vraćena je palata u Bečkoj ulici Elizabete u kojoj je dugo bilo sedište direkcije Austrijske železnice. Više je razloga zbog kojih je slika "Zlatne Adele" dobila status ikone. Jedan je i zbog toga što je nekoliko desetina godina prikazivana u muzejskim postavkama, a visoka konjuktura industrije turizma bez milosti je koristila u reklamiranju Beča... od šoljica za kafu do majica. Poznavaoci umetnosti veoma dobro prave razliku izmedju kulta oko "Zlatne Adele" i njenog estetskog ranga. Kritičari medjutim napominju da ona sadrži elemente kiča.
Adele Bauer bila je udata za industrijalca, vlasnika fabrika šećera Ferdinanda Bloha, ćerka generalnog direktora udruženja Bečkih banaka, a kada je Gustav Klimt naslikao njen portret imala je 26 godina. Istina na slici ona izgleda starija, kao velika dama koja se sa skepsom odnosila prema očekivanjima svoje kaste, bila mecena umetnosti i sa simpatijama prema socijaldemokratiji.
Da li je ona sa poznatim miljenikom žena Klimton imala odnos kao što se govorkalo u javnosti? Možda i nije. Adele Bloch Bauer bila je zarobljenica "zlatnog kaveza". Luksuz je igrao glavnu ulogu u svakodnevnici. Njena plemićka bista u okruženju poput vizantijskog mozaika prikazuje mešavinu smislenosti i diistanciranosti, koja se naziva elegancija, ali ne i sreća. Aura slike ne dolazi toliko iz zlatnog ornamenta, koliko iz
jednog lepog i beskrajno tužnog lica ."