Centralne banke u klopci inflacije

Tako nešto ekonomski stručnjaci ne pamte: diskontne stope u SAD i u Japanu se već godinama nalaze tek nešto iznad nule. Već mesecima centralne banke tih zemalja izdaju državne obveznice vredne milijarde. Evropska centralna banka (ESB) je tu nešto uzdržanija, ali i ona diskontnu stopu drži na istorijski niskom nivou od 0,5 odsto. Ukupan bilans centralnih banaka vodećih svetskih industrijski sila se sa oko tri biliona dolara početkom 2007, danas povećao na gotovo 10 biliona.

„U stvari, cilj je bio ponovno uspostavljanje poverenja u sistem i sprečavanje da se taj sistem uruši“, kaže Martin Hifner, glavni ekonomista firme „Assenagon Investments“ iz Minhena. Nakon propasti banke „Lehman Brothers“, protok novca među bankama je presušio jer bankari više nisu imali poverenja jedni u druge. Tu su uskočile centralne banke kako bi se virus krize zadržao samo u finansijskom sektoru. Da li je poverenje u međuvremenu ponovno uspostavljeno?

Zombi-banke na zombi-tržištima

„Ne“, kratko i jasno odgovora Hifner. Novac među bankama, pogotovo što se tiče Evrope, ne protiče kako bi trebao. Mnoge banke iz južne Evrope još uvek su zavisne od pomoći ESB. Drugim rečima: jeftin novac ESB mnoge banke veštački održava u životu. Ekonomisti Hifneru ne zadaju glavobolju samo te „banke zombiji“. „Mi više danas nemamo razumna i normalna finansijska tržišta već zombi-tržišta na kojima je novca u izobilju. A znamo da je manjak novca u stvari preduslov za tržišno privređivanje. Ta dinamika kretanja c ne funkcioniše jer su kamate ravne nuli“, objašnjava Hifner.

Za mnoge štediše takva finansijska politika znači doslovno i uništavanje kapitala jer su kamate na njihove uloge niže od inflacije. Mnogi spas pronalaze u deonicama, što je već jednom prouzrokovalo nerealno naduvavanje tržišta deonicama. Drugi pak ulažu u nekretnine. Ali ni to nije bez opasnosti. „Moglo bi ponovo da dođe do naduvavanja tržišta nekretninama koje će se kad-tad urušiti i tada smo opet pred ruševinama krize“, upozorava Roland Faubel, profesor za finansijsku politiku na Univerzitetu u Manhajmu. U evrozoni je, osim toga, primetan i rast količine novca na tržištu što je naznaka za nadolazeću inflaciju.

Opasnost od inflacije

„Pokazatelj M1 godišnje raste za 7,5 odsto“, kaže Faubel. „M“ je naravno oznaka za novac (money), a „M1“ je oznaka za gotovinu i sve uloge štediša koji trenutno mogu da se prebace u gotovinu. Evropska centralna banka najveću pažnju poklanja pokazatelju „M3“ što je oznaka ne samo za kratkoročne već i za dugoročne uloge. I upravo tu, kako smatra profesor iz Manhajma, leži opasnost. „'M3' je faktor koji je veoma trom i sa velikim zakašnjenjem ukazuje na to da nešto nije u redu“, kaže Faubel.

Da stopa inflacije na monetarnu politiku reaguje tek sa zadrškom od tri godine, pokazuje i jedna studija same ESB. Faubel smatra da bi centralne banke još u ovoj ili najkasnije početkom sledeće godine, trebalo da promene politiku. On istovremeno strahuje da im to neće poći za rukom jer previše igrača u toj igri je već razmaženo jeftinim novcem: banke, tržišta i prezadužene države. Predsednik američke centralne banke FED Ben Bernanke je upravo hteo da započne sa procesom izlaska iz perioda jeftinog novca, ali je u poslednjem trenutku povukao svoju odluku iz straha od reakcija tržišta.

I kad je Evropska centralne banka u pitanju Faubel ne vidi pomake. „Tu imamo jednu većinsku koaliciju zemalja južne Evrope prevođenu Francuskom, koji ne žele brze promene. Malo inflacije nije na odmet, čak ni za Nemačku, jer se na taj način smanjuju državni dugovi“. Problem je samo u tome što inflacija lako može da se otme kontroli.

Autori: Žang Danhong / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković