Cenzura pokazuje zabrinutost Pekinga

Političko rukovodstvo u Pekingu smatra da su demonstracije u specijalnoj upravnoj zoni Hongkong, u kojima se traži više demokratije, „ilegalno okupljanje“. U nekim medijima koje kontroliše država, govori se o „radikalnim aktivistima“, čiji je cilj da podriju stabilnost Hongkonga. Većina sredstava informisanja u Kini uglavnom prećutkuje činjenicu da specijalnu zonu uprave potresaju demonstracije, a na internetu se informacije i vesti koje dolaze iz Hongkonga strogo cenzurišu. Mnogi Kinezi koji proslavljaju nacionalni praznik – osnivanje Narodne Republike Kine pre 65 godina, zato ni ne znaju šta se dešava u bivšoj britanskoj koloniji. Demonstracije su bile zapravo odgovor Hong Konga na proslavu nacionalnog praznika.

Onaj ko u najveći kineski internet pretraživač Baidu ukuca reč Hongkong ili demonstracije, biće razočaran. Neće naći ni izveštaje, ni slike desetina hiljada ljudi koji su u bivšoj britanskoj koloniji izašli na ulice i traže slobodnu nominaciju kandidata za izbore 2017. Umesto toga, može se pročitati samo zvanični stav kineskog rukovodstva koji govori o „ilegalnim okupljanjima“. Cenzura je vesti potpuno dovela pod kontrolu. Novine i državna televizija jedva da i pominju proteste. Onaj ko na ulicama Pekinga upita prolaznike da li nešto znaju o demonstracijama u Hongkongu dobija ovakve odgovore: „Ništa o tome nisam čula“, „Ne, nemam pojma“, „Načuo sam nešto o tome, ali ne znam tačno šta se dešava.“

Rok - do petka

Cenzurisanje informacija jasno pokazuje da je zvanični Peking zabrinut da bi slike mladih ljudi sa protesta u Hongkongu i u ostatku Kine mogle da podstaknu ljude da traže više demokratije. Samo nekoliko listova izveštava o događajima u Hongkongu, ali oni slede poznatu propagandnu mustru i naglašavaju da protesti navodno izazivaju haos i nestabilnost i da su turizam i trgovina u opasnosti. Navodi se da su na delu radikalne snage i aktivisti koji izvode nelegalne akcije. Ističu i da je odluka da se na izborima 2017. u Hongkongu ne dozvoli slobodna nominacija kandidata – neupitna.

I u Ministarstvu spoljnih poslova Kine reakcija je za takve prilike, uobičajena. „Želimo da naglasimo da je Hongkong deo Kine, da je to specijalna zona kineske uprave. Ono što se događa u Hongkongu je unutrašnja stvar Kine. Mi ćemo sprečiti svako mešanje i nećemo dozvoliti podršku spolja organizaciji Okupiraj centar“, izjavila je portparolka Hua Čunjing.

Honkongški politikolog Vili Lam veruje da uprava tog grada, pod rukovodstvom upravnika Leunga ima rok da do petka (3.10.) u devet časova ujutro zavede red i mir na ulicama Hongkonga. To je prvi radni dan nakon praznika. „Predsednik Si Đinping lično prati razvoj situacije. U Pekingu se održavaju krizne sednice. Ako do ponedeljka ne zavlada mir, kinesko rukovodstvo bi moglo da zatraži od policije da upotrebi vodene topove i gumene metke. Akciju kineske Narodno-oslobodilačke armije Lam smatra mogućom samo kao krajnje sredstvo. Ipak, ako bi do nje i došlo, ne bi bilo velike pucnjave.

Međutim, jedan od građana Hongkonga, Alan Vong, smatra da su demonstranti spremni na sve. „Naravno da smo zabrinuti, posebno u svetlu događaja na Trgu nebeskog mira 1989. Mi ćemo se, međutim, na miran način boriti za svoju slobodu. Ako oni budu počeli da upotrebljavaju silu i koriste armije, onda bi valjda druge zemlje požurile da nam pomognu“, kaže Vong.

Sličnost sa 1989?

Za to vreme kineska propaganda nastavlja po starom. Ono što se ne uklapa u zvaničnu sliku o svetu, kritikuje se kao preterivanje Zapada. Zapadni mediji su ti koji šire slike i stvaraju utisak da u Hongkongu raste napetost između pristalica i protivnika Pekinga. A to je opet, kako ističu, čisto preterivanje. Pored toga, dodaje se, zahtevi demonstranata potpuno su nerealni.

Rukovodstvo u Pekingu energično odbacuje svaku sličnost između aktuelnih demonstracija i studentskih protesta na Trgu nebeskog mira u Pekingu 1989. godine. „Kina je danas druga zemlja“, komentariše list „Huangđiju žibao“. Ministarstvo spoljnih poslova kao da to potcrtava rečima da oni imaju puno poverenje u šefa uprave Hongkonga i njegovu sposobnost da situaciju u bivšoj britanskoj koloniji stavi pod kontrolu. Pitanje je samo, koliko dugo će Peking da trpi i nemo posmatra demonstracije, ali i to koliko dugo će sopstveno stanovništvo uspevati da izoluje od informacija o dešavanjima u Hongkongu.