Christa Wolf puni danas sedamdesetpetu godinu
18. mart 2004.
Oglas
Pisanje je za nju sve. "Ne znam, da li bih mogla da živim bez pisanja", kaže Kristra Volf. Liricar i pripovedac Luis Firnberg je u jednom pismu tražio od tada dvadesetšetsogodišnje spisateljice: "Milom te, Krista, prestani sa svojim kompleksima, piši! Rodena si da pišeš, da nemackim autorima pokažeš kako se to radi. Piši!" Danas je Krista Volf jedna od najznacajnijih savremenih nemackih pisaca.
Krista Volf je rodena u Ihlenfeldu, pre tacno 75 godina. Posle studija germanistike re jadila kao naucni saradnik Udruženja nemcakih pisaca, kasnije i kao lektor i književni kriticar. Godine 1961. je objavila privu knjigu, "Moskovka novela", o ljubavi istocnonemacke lekarke i sovjetskog preovodioca. Tri godne kasnije je snimljen i film "Podeljeno nebo". Knjiga je prodata u 160 000 primeraka samo u prvom izdanju odmah je bila i hit u zapadnoj Nemackoj.
Uspeh joj je, medutim, doneo i neprijatelje. U dnevniku je Krista Volf zabeležila: "Tih poslednjih sedmica sam progutala toliko toga." Bilo je to 1963. Najviše su je kritikovali književni kriticari clanovi Jedinstvene socijalisticke partije.
Usledila je knjiga "Razmišljanja Kriste T.", 1968, "Mustra detinjstva", 1976, "Nigde", 1979, i "Kasandra", 1983. I opet su se tu izmešale sve moguce karte. Opet je Krista Volf bila na udaru domace kritike. Opet poznato moralisanje i politiziranje izuzetno suptilnog književnog diskursa.
Godine 1976. je Krista Volf, zajedno sa svojim suprugom, Gerhardom, podstakla protesno pismo, zbog proterivanja iz bivše Nemacke Demroatske Republike, pesnika i kantautora Volfa Birmana. Citalaštvo je od spisateljice ocekivalo iniciranje promena u društvu. Knjiženovst nije politika. Ipak, Krista Volf je tih dana ostala personifikacija nade u alternativno društvo.
Danas Krista Volf pisanje istice kao orude u borbi protiv zaboravaljanja. Povodom rodendana ove književnice je izdavac Luhterhand objavio dve nove knjige: "Biografiju u slici i reci", Petera Betinga. I prepisku Kirste Volf i lekarke Šarlote Volf "Da, naši krugovi se doticu".
Krista Volf je rodena u Ihlenfeldu, pre tacno 75 godina. Posle studija germanistike re jadila kao naucni saradnik Udruženja nemcakih pisaca, kasnije i kao lektor i književni kriticar. Godine 1961. je objavila privu knjigu, "Moskovka novela", o ljubavi istocnonemacke lekarke i sovjetskog preovodioca. Tri godne kasnije je snimljen i film "Podeljeno nebo". Knjiga je prodata u 160 000 primeraka samo u prvom izdanju odmah je bila i hit u zapadnoj Nemackoj.
Uspeh joj je, medutim, doneo i neprijatelje. U dnevniku je Krista Volf zabeležila: "Tih poslednjih sedmica sam progutala toliko toga." Bilo je to 1963. Najviše su je kritikovali književni kriticari clanovi Jedinstvene socijalisticke partije.
Usledila je knjiga "Razmišljanja Kriste T.", 1968, "Mustra detinjstva", 1976, "Nigde", 1979, i "Kasandra", 1983. I opet su se tu izmešale sve moguce karte. Opet je Krista Volf bila na udaru domace kritike. Opet poznato moralisanje i politiziranje izuzetno suptilnog književnog diskursa.
Godine 1976. je Krista Volf, zajedno sa svojim suprugom, Gerhardom, podstakla protesno pismo, zbog proterivanja iz bivše Nemacke Demroatske Republike, pesnika i kantautora Volfa Birmana. Citalaštvo je od spisateljice ocekivalo iniciranje promena u društvu. Knjiženovst nije politika. Ipak, Krista Volf je tih dana ostala personifikacija nade u alternativno društvo.
Danas Krista Volf pisanje istice kao orude u borbi protiv zaboravaljanja. Povodom rodendana ove književnice je izdavac Luhterhand objavio dve nove knjige: "Biografiju u slici i reci", Petera Betinga. I prepisku Kirste Volf i lekarke Šarlote Volf "Da, naši krugovi se doticu".
Oglas