CIA ... slučaj Ajhman

Agenti zapadnonemačke nemačke tajne službe su infromisali CIJU još 1958. godine da Ajhman živi u Argnetini pod pseudonimom «Clemens».Medjutim starhovalo se da bi hapšenje Ahjmana u to vreme moglo da ugrozi tadašnjeg državanog sekretara Konrada Adenauera, Globkea koji je i sam bio visoki oficir SS-a . i izazove krizu nemačke vlade.

Globke je u nacističkom režimu bio visoki finkcioner u Minstarstvu za jevrejska pitanja ,saradjivao je u izradi antisemitskih zakona.I zbog toga je ana nemačka zamolila CIJU da ćuti. Tako je prošlo još dve godine dok izraeslki Mosad nije otkrio Ajhmanov identitet. Kasnije je on kindapovan i prebačen u Izrael gde je 1962 ubijen.

Sve ovo se vidi iz dokumenata koje je juče u Vašingtonu objavio Nacionalni Arhiv.Timoti Nejftejli, istoričar na Državnom Univerzetu u Virdžiniji – studirao je ove akte koje čini više od 20 000 stranica.

«Kada je počeo hladni rat,SAD su napusile poltiku traganja za nacistima. U ovom, konkretnom slučaju , vlada u Bonu je strahovala da bi Ajhman mogao da optereti Globkea.»

Sudeći po informacijama izraelskog istoričara Toma Segeva ,lovac na naciste Simon Vizental je još 1954 godine imao neke informacije o tome gde se Ajhman skriva.Segev je za dojče vele naglasio da je veoma moguće da je Vizental još u to vreme informisao Amerikance o mestu boravaka Ajhmana.

I nakon što je Ajhman razotkirven ,Cija je vršila pritisak na novinare - kako bi se prećutali detalji koji bi mogli da opterete državnog sekretara Globkea.Tako je magazin Tajm ,na insistiranje diekratora CIJE Alena Dalesa morao da izbaci Globkeovo ime iz jednog članka u kojem je bilo reči o životu Adolfa ajhmana.

Cijini dokumnti koji su sada objavljeni, na osnovu zakona iz 1999. takodje pokazuju da su Amerkanci u hladanom ratu u velikoj meri korstili informacije bivših nacističkih agenata – kako bi špjunirali Sovejtski savez.Tu praksu je istoričar Robert Volf ovako opisao.

«Bez ikakvog skrupula vrbovani su i ogavni karakteri iz krugova bliskih nepriajtelju, jer dobri špijuni čiste prošlosti su retkost.»

Predstavnici jevrejskih organizacija,kao što je bivša članica kongresa Elizabet Holcman izražavaju negovanje. Cija,kaže Holcmanova,ne samo da je propustila da da nešto učini, već se ponela sporno u moralnom i u praktičnom smislu.