Ciljevi Turske na Balkanu

Pod vladavinom konzervativne Stranke pravde i razvoja (AKP) Turska je na Balkanu povela prilično odlučnu politku. Ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu veoma se trudio da reši političku blokadu u Bosni i Hercegovini, ponudio se da posreduje u pregovorima između Kosova i Srbije i pokrenuo nekoliko inicijativa koje bi trebalo da reše probleme među još nekad zemljama Balkana.

Sve veći uticaj Turske ne ograničava se samo na politiku. Zbog svog sve uspešnije privrede, Turska je postala magnet za pripadnike balkanskih naroda. Trgovina i turizam cvetaju, turske televizijske serije su među najpopularnijim u većini balkanskih zemalja, a turski univerziteti, sa svojim brojnim stipendijama, postali dobra prilika za mlade.

Optimizam i sumnja

Uprkos sve većem zanimanju balkanskih zemalja za Tursku, mnogi ipak na politiku turske vlade gledaju sa sumnjom jer se pribojavaju takozvane neo-otomanske politike. Prema stručnjaku za Balkan u Turskoj fondaciji za istraživanje privredne politike Erhanu Turbedaru, rasprava koja se trenutno vodi o Balkanu i Turskoj puna je mitova i iluzija i to sa obe strane.

„Mnogo ljudi na zapadnom Balkanu veruje da je glavni cilj turske vlade da poboljša svoje veze sa islamskim svetom. On veruju da se njena politika pre bazira na ideološkim nego na nacionalnim interesima“, kaže Turbedar. On dodaje da ta sumnjičavost prema Turskoj većinom vuče korene iz istorije, ali i da nedostatak informacija u balkanskim medijima o razvoju u Turskoj, te stereotipove pojačava.

Nepoverenje Srbije

I dok se na novi interes Turske za njihov region među pretežno muslimanskim stanovništovm Albanije, BiH i Kosova pozivino gleda, u Srbiji su sumnjičaviji. Prema podacima američkog istraživačkog instituta „Galup“, manje od 15 odsto Srba smatra da je Turska prijateljska sila.

Turbedar ističe da je aktivna turska politika na Balkanu zapravo odraz njenog sve većeg međunarodnog značaja kao i privrednog uspeha u poslednjih deset godina.

Turska se popela na 16. mesto najvećih svetskih privreda i pokušava da uspostavi stabilne i mirne odnose sa svojim susedima kako bi olakšala dalji razvoj svojoj ekonomiji koja je izrazito orijentisana na izvoz. Uz to, Balkan predstavlja i glavni put kojim turska izvozna roba odlazi u Evropsku uniju, koja je ujedno njen glavni trgovinski partner.

Turci na Balkanu i obrnuto

Zvanične statistike pokazuju da u balkanskim zemljama živi više od milion Turaka i oni predstavljaju most sa Turskom. Istovremeno, procenjuje se da ima između 10 i 15 miliona turskih građana koji vuku balkanske korene.

I dok Balakan igra važnu ulogu u politici Turske, Turbedar kaže da je i javno mnjenje koje u toj zemlji vlada o balkanskim narodima, isto tako puno mitova i iluzija: „Ako sledite priče samo kroz turske medije, steći ćete osećaj da u svim balkanskim zemljama vladaju ogromne simpatije prema Turskoj. Počinjete da verujete da je turska diplomatija na Balkanu uspešna i da rešava skoro sve probleme. Ali ako odete u te zemlje, videćete da je stvarnost mnogo drugačija“.

Nije samo turska vlada ta koja se angažuje na Balkanu. Aktivna je i opozicija. Tako je lider vodeće opozicione stranke, sekularne i levičarske Republikanske narodne stranke (CHP) Kemal Kiličdaroglu, početkom maja posetio BiH, praćen delegacijom na visokom nivou. On je optužio vladajuću tursku stranku da sprovodi „neo-otomanizam“ i da ima verski pristup, istovremeno tvrdeći da njegova stranka u svom pristupu sledi načela i vrednosti socijaldemokratije.

Autori: Ajhan Šimšek / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković